Jagoš Marković: Sve te nagrade koje Lane nije dobio sad jadno zveče

Gutović je igrao u Jagoševim predstavama "Putujuće pozorište Šopalović" (JDP) i "Sumrak bogova" (BDP), a trebalo je da igra i u "Divljem mesu" (BDP).- Kao vojnik, kao posvećenik, bio je apsolutno podređen celini i misli koju je razumevao bolje i brže od mene. Dok smo stvarali u onim probama prvim dok se još polunesvesno pipa i otvara, on je leteo predan, a ja sam iz njegovih rečenica i SMS-ova shvatao šta pravimo i iz najboljih analiza teatroloških - izvini, Lane, što koristim tu reč - shvatao šta pravimo i gde vodim ekipu. Osim senzibiliteta i ogromnog dara i pameti, bio je izvanredno obrazovan čovek. Osim šarma i lepote, bio je i častan i dostojanstven s izuzetnim rafinmanom i ukusom koji se retko sreće u celom životu, kao princ iz ruske literature. Kako su te dve predstave - "Putujuće pozorište Šopalović" i "Sumrak bogova" - bile drame i to teške, govorile su mi neki kolege: "Pazi se, on će kad odeš udariti na improvizaciju i na komediju na reprizama!". Nikad nije uradio ni na tren tako nešto! Nikad! Bio je predan ideji i idealima! I savršeno je znao gde je čemu mesto. Bio je superioran, najskuplji, pošten i na sceni i u životu, bez suvišne reči, pravi odani vitez... A njegova žovijalnost, povremeni gorak jezik bili su samo odbrana nežne i otmene duše od prljavštine ovog sveta - ističe reditelj.

Sam i svoj i slobodan, bez klanova i moćnika, otišao je kao car, kaže Jagoš Marković.- Te nagrade koje ni dobio, niti je verovatno bio u igri za njih, sad jadno zveče i gube sjaj. Ljubav ovog naroda i kolega za njega i njegovu umetnost veća je od tih kuhinja i telefoniraanja ekipica koje se međusobno potpomažu decenijama. Njemu to zaista i ne treba, nego mi žao nagrada. Pravi glumac koji dopre do naroda i do njegovog srca - dobio je sve. A sve je i dao, a ostao svoj i sam. Kako je to moguće? Ne pitam se. Ostajem duboko zahvalan za sve, nemoćan da izrazim šta mislim i šta osećam o takvom velikanu. A svako ko je bio meta oštrice njegovog jezika neka kaže danas: "Talentu opraštam sve, a netalentu ni vrlinu".Na kraju razgovora za Nova.rs, Jagoš Marković napominje:- I opet mi prolaze kroz glavu, tutnje mimo moje volje, Vojnovićevi stihovi iz pesme "Na Mihajlu": "Jedan po jedan odlaze gospoda u crnom lijesu nošeni od fakina na zadnje sjelo... Čuj eolsku liru čempresa grobnijeh!... možda šapću o raju"!

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sahranalanegutovicik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2347496"]