Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu Kozara, koji danas više ne postoji. Sala se tresla od smeha. Šijan više nije morao da brine.
Reč je o kultnom filmu nastalom po scenariju Duška Kovačevića “Ko to tamo peva” koji je na današnji dan, pre tačno 40 godina, imao premijeru. Pre toga je prikazan tadašnjem Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Tokom filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.
Zanimljivosti o ostvarenju, koje se u mnogim listama vodi kao najbolji srpski film svih vremena, skupila je rediteljka Ana Maria Rossi praveći priču o jednom od glumaca Slavku Štimcu za magazin Kinoteka.
Piše: Ana Maria Rossi
Snimanje je počelo 4. aprila 1980. godine. Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno. Nisu korišćeni reflektori, pa je ceo film u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.
Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao “težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije”, on je svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan. I što je veoma važno, on je od početka, bezrezervno verovao u ovaj film, dok najveći deo ekipe nije baš bio načisto kuda ide ta priča. Zajedničko im je bilo da su svi, požrtvovano radili sve što je Šijan tražio, i lepo su se zabavljali.
Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček koji je zaradio čuvenu rečenicu – vozi Miško! Dragan Nikolić nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, a bila je ujedno i sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.
U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. Povodom nje postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, ili da baba ustvari pazi na prasiće. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla. Slavko Štimac je priznao da je se uopšte ne seća.
Čuveni autobus koji je jednako junak ovog filma scenariste Dusana Kovačevića, nabavio je scenograf Veljko Despotović u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film Doviđenja u sledećem ratu. Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe. Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.
Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od često pominjanih i analiziranih.
Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao. Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu Kozara, koji danas više ne postoji. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.
Vredan pažnje je podatak da je 14. decembra 2017. godine u Jugoslovenskoj kinoteci, održana Specijalna projekcija digitalno restaurisane kopije filma Ko to tamo peva. Buran aplauz dobili su reditelj Slobodan Šijan, scenarista Dušan Kovačević, direktor fotografije Božidar Bota Nikolić, glumci Neda Arnerić i Boro Stjepanović i dramaturg Filip David.
Kao iznenađenje, nastupili su muzičari iz filma Miodrag i Nenad Kostić koji su uoči projekcije uživo izveli čuvenu numeru Za Beograd, s firmom Krstić. Film Ko to tamo peva je prvi od deset filmova koje Jugoslovenska kinoteka restauriše u saradnji sa kompanijom Vip mobile, a prikazovala ih je u narednim godinama. Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je značaj projekta Vip Kinoteka za očuvanje srpske filmske baštine, kao i složenost posla digitalne restauracije, za koji Kinoteka ima profesionalno obučene kadrove.
Originalni plakat ovog filma osmislio je dizajner svetskog renomea Mirko Ilić. Na filmskom festivalu u Kanu 2020. Ko to tamo peva je prikazan u selekciji Kan klasik!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare