1
Moja najdraža uspomena je da se desio pravi 'klik' između mene i Andreja Nosova, što nije baš uobičajeno. Mislim da sam dobro razumeo šta je hteo da uradim. I bio je vrlo jasan u tome, kaže u intervjuu za Nova.rs holandski glumac Simon Versnel, koji glumi u monodrami „Kratka istorija pljeskavica i druge priče“, čija je premijera večeras u okviru Belefa.
Predstava „Kratka istorija pljeskavica i druge priče“ autora Andreja Nosova biće premijerno izvedena večeras u u 21 čas u Hartefakt kući na adresi Bulevar Despota Stefana 7, u okviru 30. Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
„Kratka istorija pljeskavica i druge priče“ žanrovski je monodrama koju izvodi holandski glumac Simon Versnel, dugogodišnji član belgijske plesne pozorišne trupe „Peeping Tom“. Karijeru je započeo kao vokalni solista, a prvu profesionalnu ulogu kao glumac ostvario je predstavi „Kauboji“ Martena van der Puta i Pauline Roelant. Nakon čega su usledile uloge u predstavama „Don Kihot“, „Makbet“, „Jutanja pesma“, „Nekoliko stvari“, ali i glavne uloge u filmovima „Putovanje u posleistoriju“ i „Trilogija naših poraženih života“ francuskog reditelja Vinsenta Dijetrea.
Kako ste stupili u kontakt sa Andrejem Nosovim i šta je dovelo do vašeg premijernog nastupa u srpskom pozorištu?
– Andrej me je zamolio da igram u njegovoj predstavi kada je bio na školovanju za master diplomu u Amsterdamu. Dobio je moje ime od nekoga sa Akademije. To je trebalo da bude njegov završni rad za školu. Kada smo završili tamo, rekao je da bi voleo da to pokaže u svojoj zemlji i zato sam sada ovde.
Kako je izgledao proces stvaranja ovog dela i šta će vam ostati u sećanju?
– Moja najdraža uspomena je da se desio pravi ‘klik’ između nas, što nije baš uobičajeno. Mislim da sam dobro razumeo šta je hteo da uradim. I bio je vrlo jasan u tome. Tek smo počeli da radimo, čitamo, improvizujemo itd. Andrej je, po mom mišljenju, genije i bila je velika privilegija raditi sa njim.
Šta vas je privuklo kod ovog dela?
– Kada sam prvi put pročitao tekst, bio sam obuzet njime, dirnut. Sada, ovde u Beogradu, bilo je mnogo promena, posebno u celoj scenografiji, koja je dobra i zanimljiva. Priča, tekst, ostaje isti i to je važno.
Kakva su vaša očekivanja od beogradske publike?
– Pa, ljudi su mi rekli da je beogradska publika spremna da prihvati mnogo toga. Nadam se da je to istina. Valjda znaju šta mogu da očekuju od Andreja.
Ovaj komad ima neobičan naslov. Iako je ovo autobiografski komad Andreja Nosova, da li postoji nešto sa čim ste se mogli povezati u predstavi?
– Mislim da se svi više ili manje možemo povezati sa ovom pričom. Imao sam divno i srećno detinjstvo, ali to ne znači da ne mogu da osetim ono što oseća dečak u predstavi. Emocije kao što su tuga, usamljenosti, kada odrastate sa pitanjima o sopstvenoj seksualnosti, itd. Svi to imamo. I još jedna važna stvar: ja sam gej, što mi daje mnogo razumevanja za tog dečaka.
Ova monodrama govori o nasilju i preživljavanju, šta je glavni cilj ove predstave?
– Mislim da je cilj svake predstave da donese publici nešto o čemu može da misli i priča kada ode kući. Ponekad je to zabava, ponekad drama. A u ovom slučaju: Andrej je hteo da ispriča (svoju) priču. To je još jedan cilj.
Jeste li probali pljeskavicu?
– Nisam probao ovaj specijalni burger, ali svakako hoću tokom nastupa!
Bonus video: „Naš sin“ – predstava u stanu