„Ja sam Forest Gamp srpske kulture“: Nepoznati detalji iz života Ivana Tasovca

Kultura 29. sep. 202123:28 > 23:30
Podeli:
Zubin Mehta KZŠ
Ivan Tasovac Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Nedeljnik "Vreme" je 2012. godine Ivana Tasovca proglasio za ličnost godine. O sebi je u intervjuu ovom listu govorio kao o "Forestu Gampu srpske kulture".

Ivan Tasovac je nagradu primio kao najmlađi direktor Beogradske filharmonije u njenoj istoriji, a u opširnoj ispovesti za „Vreme“, Tasovac je u prepoznatljivom stilu rekao da je uspeh daleko lakše postići nego ga održavati, a kamoli se još dalje razvijati.

„Mada, bez naročitog problema i sa zadovoljstvom prihvatam i ulogu Foresta Gampa srpske kulture, kome se sve dešava lako i samo od sebe“, rekao je tada Tasovac.

Ivan Tasovac je rođen 21. juna 1966. godine, roditelji su mu Predrag, pozorišni glumac, i Marija, profesorka klavira, a mlađi brat Toma je diplomirao na Harvardu. Oženjen je i ima šestogodišnjeg sina. Tasovci su poreklom iz Hercegovine. U rodoslovnom stablu koje je Ivo Andrić pronašao u Dubrovačkom arhivu piše da je u XV veku neki španski plemić došao sa armadom u Boku Kotorsku, zaljubio se u lepu devojku iz plemena Tasovac, pa je cela porodica dobila špansku plemićku titulu kako bi njih dvoje mogli da se venčaju.

Po obrazovanju, Ivan Tasovac je pijanista. Prvi javni nastup je imao u šestoj godini. U dvanaestoj godini je debitovao sa Beogradskom filharmonijom na „Kolarcu“, a zatim i sa Zagrebačkom filharmonijom na reviji mladih talenata u dvorani „Lisinski“. U petnaestoj je primljen na Konzervatorij „Čajkovski“ u Moskvi, tamo je i diplomirao klavir u klasi profesora Sergeja Dorenjskog, a zatim i magistrirao.

Koncert, dirigent Zubin Mehta, Kolarac, Kolarčeva zadužbina
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Veoma je zahvalan roditeljima na hrabrosti da ga u tim godinama odvoje od kuće. Postigao je uspešnu pijanističku karijeru: tridesetak koncerta godišnje, rado viđen gost koncertnih dvorana Evrope i SAD, i naravno SFRJ i država proisteklih od nje, majstorski kursevi, članstvo u uglednim međunarodnim pijanističkim žirijima, aplauzi, laskave kritike, dobro je zarađivao… Pre neku godinu bio je jedini muzičar izabran među 400 najboljih diplomaca sa svih fakulteta Rusije i bivšeg SSSR od 1917. godine naovamo koji su na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina bili pozvani na konferenciju u Moskvi, pisao je nedeljnik „Vreme“.

Nije imao ni sekundu znanja ni iskustva u upravljanju bilo kakvom institucijom, ali je prihvatio ponudu DOS-a, koalicije na vlasti 2001. godine, i postao direktor Beogradske filharmonije. U tom momentu, njena zgrada je bila puna vlage, izlivala se kanalizacija, nije bilo ventilacije i grejanja, muzičari nisu imali instrumente, koncertna sezona nije planirana deceniju unazad, četiri godine se radilo bez šefa dirigenta, a o publici se nije ni razmišljalo.

Zubin Mehta KZŠ
Ivan Tasovac, Zubin Mehta Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Tasovac je odmah rešio problem šefa dirigenta, uskoro su nabavljeni i prvi novi instrumenti zahvaljujući donaciji iz Japana, ponudio je godišnji program neuobičajen za dotadašnju praksu Filharmonije, u Beograd su počeli da dolaze solisti i dirigenti sa inostranom reputacijom – među njima i maestro Zubin Mehta, koncerti su postajali sve puniji, a u julu 2003. godine otvorena je rekonstruisana zgrada Filharmonije. Od tada jedan deo javnosti istoriju Beogradske filharmonije određuje na period pre i za vreme Tasovca, a drugi deo je počeo da u Tasovčevim uspesima vidi podršku političara.

Postalo je „in“ ići petkom na „Kolarac“

Osnivanje Fondacije Beogradske filharmonije „Zubin Mehta“ 2004. godine ulogom od honorara ovog velikog dirigenta za beogradski koncert, bila je nova pojava u našem kulturnom životu. U autobiografskoj knjizi Partitura mog života, čije je srpsko izdanje objavila Filharmonija, Mehta piše da je 2002. godine u Beogradu, a povodom projekta „Svarovskom u čast“, u kome je učestvovao kao jedan od učenika ovog velikog bečkog dirigenta, upoznao „fanatičnog entuzijastu, živog i energičnog direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca, čoveka punog ideja za svoj orkestar.

On je dobar u prikupljanju sredstava i zbog potpunog poverenja u njega i budućnosti ovih sjajnih muzičara, dogovorili smo se da osnujemo Fond ‘Zubin Mehta’ za kupovinu orkestarskih instrumenata.“ Taj prvi cilj Fondacije brzo je ostvaren, i proširen zahtevnijim. O trenutno aktuelnim projektima – pozicioniranje u regiji, američkoj turneji i novoj zgradi, biće reči kasnije u tekstu.

Tasovac i njegova filharmonija razlikuju se od drugih po onome šta i kako rade. I zato privlače pažnju. Ivan Tasovac se dokazao kao direktor koji je Filharmoniju pretvorio u najbolju instituciju kulture, i što je ništa manje važno, u veoma popularan orkestar. Postalo je „in“ ići petkom na „Kolarac“ na koncert Filharmonije, ili kupiti karte za makar jedan njen ciklus pre početka sezone. Domaća kritika je, istina, sporo prihvatala (da li je uopšte prihvatila?) program Filharmonije izvan i iznad svih do tada uobičajenih pravila. Publika, međutim, aplaudira.

Filharmonija se nudila da svira na svadbama i sahranama

Takođe, brzo se navikla da će gotovo svakim koncertom Filharmonije dirigovati neko poznato ime, i da će osim njenih muzičara čuti i nekog svetski poznatog solistu. Osim sa Zubinom Mehtom, zahvaljujući Fondaciji, Beogradska filharmonija sarađuje sa svetski poznatim dirigentima i solistima poput novog šefa dirigenta Muhaija Tanga, stalnog gostujućeg dirigenta Aleksandra Rahbarija, Sera Nevila Marinera, Kšištofa Pendereckog, Kirila Petrenka, Karen Kamenšek, Mise Majskog, Borisa Berezovskog, Andreja Gavrilova, Marte Argerić, Ivrija Gitlisa, Sare Čang, Sol Gabete…

Istovremeno, Tasovac se pokazao kao menadžer sposoban da nađe sponzore i kad ih nema, pa mu zato, između ostalog, nije problem da priređuje koncerte sa inostranim umetnicima, ni da Filharmoniju odvede u inostranstvo na turneje i gostovanja u Austriju, Švedsku, Francusku, Sloveniju, na festival u Ravelu, u Strazbur.

Turneja po Švedskoj je bila najduža turneja jednog simfonijskog orkestra u toj zemlji, a ovog decembra su se vratili sa dvonedeljne turneje po Italiji. Kao jedna od najzapaženijih novina koju je Ivan Tasovac uveo u domaću praksu poslovanja u ustanovama kulture, jeste vrlo specifična reklama. Od Filharmonije, pa i od sebe, napravio je brend. Jedna od delotvornih reklamnih kampanja bio je oglas kojim Beogradska filharmonija proziva političare zbog malih plata muzičara nudeći se da svira na „svadbama, sahranama, krštenjima i slavama“. Preneli su ga i komentarisali „Fajnenšel tajms“, „Indipendent“, „Njujork tajms“ i Bi-Bi-Si.

Hvala što ne dolazite

Ništa manje efektna bila je kampanja sprovedena pre samog početka ove sezone: u Ulici Strahinića bana, članovi Duvačkog kvinteta Filharmonije prvo su održali kratak koncert pred posetiocima tamošnjih popularnih kafića, a zatim razvili transparent s naslovom sezone: „Hvala što ne dolazite.“ Transparent je izazvao buru u javnosti, neke naljutio, neki su bili oduševljeni ali – cilj je postignut: mediji i društvene mreže bili su prepuni reakcija, a kampanjom se dokazalo da je i klasična muzika provokativna čak i više od one koju slušaju gosti kafića.

Koncerti za bebe Foto:Promo/Beogradska filharmonija/Marko Đoković

U martu 2009. godine Ivan Tasovac je podneo ostavku. Bio je to njegov lični protest zbog činjenice da muzičari Filharmonije imaju plate neprimereno ispod svojih zasluga. „Ekonomska kriza ne može biti opravdanje i izgovor za odsustvo kriterijuma u određivanju nacionalnih prioriteta, a samim tim i raspodele budžeta u kulturi“, napisao je, između ostalog, nadležnima. Ministarstvo kulture je odmah usvojilo Tasovčevu ostavku, a kulturna javnost domaća i inostrana (Zubin Mehta je pisao Borisu Tadiću) bučno je i zdušno stala na stranu Tasovca, pisao je tada nedeljnik „Vreme“.

Onda se neko vreme o tome ćutalo, Tasovac je oslovljavan kao „direktor u ostavci“, da bi na kraju Vlada Srbije odbila njegovu ostavku. Naslov prve sezone posle te bure, „U inat svima i uprkos svemu“, postao je deo svakodnevnog beogradskog govora.

Ivan Tasovac i ponašanjem ne sledi uobičajenu sliku o direktoru državne institucije. Šta god da uradi, Tasovac privlači pažnju, on je medijska ličnost. Spremno kaže ono što i drugi znaju i misle, ali im je udobnije da ćute.

Upečatljive izjave Ivana Tasovca

Često se citiraju njegove izjave da para u kulturi ima dovoljno, ali da se arče, da je biti ljubitelj klasične muzike u Srbiji isto što i biti ljubitelj čvaraka u Teheranu, da je po istraživanju psihološkog instituta u Bishkeku naučno dokazano da slušanje domaće savremene muzike u čak 90 odsto slučajeva sprečava prevremenu ejakulaciju ali da na žalost UKS-a u radne obaveze orkestarskih muzičara još uvek ne spada lečenje seksualnih disfunkcija, da su SOKOJ i OFPS legalizovani reketaši koji udaraju harač kako im se ćefne i da je pitanje dana kada će i porodilje u Srbiji biti u obavezi da im plaćaju paušal da bi smele da deci pevaju uspavanke…

Bonus video: Tasovac sa BGD filharmonijom april 2018. dočekuje i bodri trkače na mostu na Adi.

Komentari

Vaš komentar