Jedan od najvećih i najuticajnijih stvaralaca, svestrani španski umetnik, preminuo je na današnji dan, 8. aprila 1973, u 91. godini u francuskom gradu Mužin.
“Ja ne tražim, ja nalazim“, govorio je Pablo Pikaso, slavni slikar, vajar, grafičar, keramičar i pozorišni dizajner,
Rođen je 25. oktobra 1881. u Malagi, a talenat za slikarstvo nasledio je od oca, profesora crtanja. Kada se sa porodicom preselio u Barselonu, kao četrnaestogodišnjak, upisuje Akademiju lepe umetnosti. Tada je naslikao „Portret tetke Pepe“, koji se smatra jednim od najboljih portreta u španskoj istoriji. Dve godine kasnije se seli u Madrid, gde pohađa Kraljevsku akademiju San Fernando.
Ubrzo se vraća u Barselonu, i u kafiću „Četiri mačke“ susreće se sa umetnicima i intelektualcima koji su mu promenili pogled na umetnost. Inspirisan anarhistima koje je tamo sretao, započinje proces eksperimentisanja koji će trajati čitav njegov život. Odlazi u Pariz gde stvara svoja najveća dela.
Pikasovo stvaralaštvo je podeljeno na razdoblja u kojima je u potpunosti razvijao složene teme. Plavi period (1901-1904), je bio kada je slikao prvenstveno siromahe a na slikama dominiraju nijanse plave boje. Najpoznatije slike su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”. Sledi Ružičasti period (1905-1906) koji karakterišu svetlije boje, narandžaste i ružičaste, i veći lirski izraz, a glavna inspiracija mu je cirkuski život. Pikasovo najpoznatije delo iz tog razdoblja je „Porodica akrobata“.
Kada se susreo sa delima Pola Sezana na retrospektivnoj izložbi u Salonu d’Automne, počelo je Afričko razdoblje (1907-1909) kod Pikasa. U Sezanovim delima je pronašao model kako da se destiluje suštinsko iz prirode da bi se postigla kohezivna površina koja izražava jedinstvenu viziju umetnika. Počeo je da slika trodimenzionalne likove i tako je nastala prva slika koja se smatra delom kubizma -“Gospođice iz Avinjona”, čija se lica istovremeno vide i spreda i iz profila. Bilo je to prvo njegovo remek delo, najinovativnija slika u modernoj umetnosti. Pikaso je pronašao slobodu izražavanja i isklesao sopstveni put.
Kubizam (1909-1919), avangardni umetnički pokret koji je razvio sa Žoržom Brakom, i zauvek promenio lice evropskog slikarstva i skulpture, istovremeno je uticao na arhitekturu, muziku i književnost. Pikaso je koristio uglavnom neutralne boje i ideja je bila da „rastavljaju“ objekte i „analiziraju ih“ u smislu njihovih oblika. Njegova dela su postajala sve apstraktnija, boje i linije su se preklapale. U tom periodu su nastale slike “Portret Ambroaza Volara“, “Mrtva priroda sa lulom” i “Violina“. Osim što je osnovao kubizam, Pikaso je dao značajan doprinos i simbolizmu i nadrealizmu, a sa Brakom je stvorio tehniku poznatu kao kolaž.
Početkom dvadesetih godina, jedno vreme je slikao realistične i ozbiljne prikaze u klasičnom stilu, a najpoznatije delo iz ovog perioda je “Žena u belom”. Od 1927. godine stvarao je dela u skladu sa nadrealizmom, koji je proistekao iz kubizma a najslavnija slika je “Gernika“, nastala 1937, majstorska kombinacija stila koja otelotvoruje očaj rata i smatra se najmoćnijom antiratnom izjavom moderne umetnosti.
Pored slika, veoma su značajne i Pikasove skulpture. Uglavnom je koristio motive iz prirode i izvajao je nekoliko desetina ptica, pre svega sova. Neke od njegovih najpoznatijih skulptura, izuzimajući ptice, su “Plava vaza“, “Mala žena koja stoji“, “Koza” i “Dete faun”.
Pikasova karijera trajala je 78 godina. Stvorio je 13.500 slika, 100.000 grafika i gravura i 34.000 ilustracija. Njegova umetnička veličina i značaj leže u dvostrukoj ulozi – revolucionara i tradicionaliste. Pikasov slobodni duh i ekscentrični stil, učinili su ga ocem moderne umetnosti.
Bonus video: Veliki Uroš Predić