Slikar Veljko Valjarević predstavio se izložbom "Portret za Odilona Redona" otvorena je juče u beogradskoj galeriji "Lucida" i trajaće do 25. avgusta, uz poštovanje svih mera zaštite.
„Stihovi pesme Rosa Canina (Milosav Tešić) odjeknuli su na istoimenom i prvom platnu ove serije slika, tačno onoliko koliko im je umetnik dopustio, a on sam je pelcovao neke nove teme, kako ženskog akta u formalnom smislu tako i simboličnog nasleđa koje figura žene i celokupni entitet žene povlači kroz epohe. Naziv izložbe ‘Portret za Odilon Redona’ implicira samo Veljkov intimni upis i čin respektovanog odnosa prema delu Redona, sve ostale nedoumice su deo igre zavođenja i provokacije bez banalnog poređenja dva slikara“, navodi Mira Vujović, istoričarka umetnosti.
Dragi prijatelji vidimo se od 18h do 20h, dobrodošliČika Ljubina 11Galerija LucidaW | Nagon ili Žena tame | 230 x 200 cm | ulje na platnu | 2019/20
Posted by Veljko Valjarevic on Петак, 31. јул 2020.
Nazivi slika, navodi istoričarka umetnosti, ukazuju na to da umetnik vešto žonglira i odbacuje mogućnost njihovog bukvalnog i direktnog čitanja, preusmeravajući publiku na sopstveno učitavanje značenja.
„Nazivi nisu ključni za rekonstrukciju idejnog, već su markirani spontanim činom i slučajnim izborom umetnika i time zalaze u sferu podsvesnog (odabira). Manir koji je negovao ranije kroz teme religije, gde nije bilo tipičnog čitanja religiozne tematike i ikonografije, već smo je tumačili van konteksta kolektivnog spasenja i društveno ustanovljenih kategorizacija, a težili autoanalizi, autosagledavanju i personalizaciji vere, ovde se nastavlja. Ranije na tankoj liniji između religioznosti i filozofije, koketirajući amblemima religije, a sada neiscrpnom temom žene, traži svoju filozofiju“, konstatuje Vujović.
Na slikama i prethodnim izložbama krenuo je od smrti, stradanja, mučenja, žrtve da bi se preusmerio ka razrešenju, razvijanju, stvaranju, od zaključka do pitanja.
„Nagoveštaji ženskog tela, (slike ‘Plod mašte’ i ‘Nagon – žena tame’), ulazak u sferu ženskog, samo u segmentima, aludiraju na tu nestalnu, nedorečenu, mističnu, iznenađujuću prirodu žene. Prisutna čulnost podriva taj utisak dodatno, ipak težnja umetnika prevazilazi čulne pobude i istražuje šta je iza tih paravana seksualnosti i nagona, pa i simbol ogledala ne demistifikuje pojam narcisoidnosti, postulata lepote već zalazi u sferu ontološkog. Odraz u ogledalu (slike ‘Plod mašte’ i ‘Portret Odilon Redona’), nije fizički logičan jer propituje šta je iza onoga što bi trebalo da se nađe na samom ogledalu, šta vidimo, ili smo samo navikli da vidimo, a na metafizičkom nivou šta je istina – ono što vidimo, mislimo ili osećamo. Sva ta pitanja, kako umetnika, tako i posmatrača, ne prestaju, poput vode koja je u stalnom protoku. Na slikama, ipak, močvarna voda koja je po prirodi stvari stajaća, ili je samo mi tako površinski percepcipiramo. Vrlo jasan i čest simbol neprestanog kretanja, na radovima su merdevine (slike ‘Molitva’, ‘Devičanski izvor’, ‘Dečak i barka’ i ‘Kolektivna invencija autoportret’), ovde kao simbol duhovnog i nematerijalnog kretanja“, ocenjuje Mira Vujović.
Svaka slika je, dodaje, jedinica i deo slagalice u traganju za univerzalni smislom, apsolutnom istinom i saznanjem.
W | Put u zamak | ulje na platnu | 90 x 90cm| 2019
Posted by Veljko Valjarevic on Уторак, 02. јун 2020.
Veljko Valjarević, rođen 1991. godine u Užicu, diplomirao je na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu, u klasi mr Željka Đurović, a zatim, na istom fakultetu 2015. godine završio master studije pod mentorstvom mr Željka Đurovića i komentorstvom Jelene Šalinić Terzić.
Trenutno živi i stvara u Beogradu. Do sada je priredio 11 samostalnih izložbi i izlagao na više od 30 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar