0
U galeriji B2 otvorena je izložba vajara Vojina Stojića "Od NOB-a do popularne kulture", koja će moći da se pogleda do 20. juna.
Na postavci je predstavljen opus umetnika koji je nastao od 1950-1998. Pred publikom je 25 dela Vojina Stojića (1921-2001) koji je bio autor desetina javnih spomenika, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i prevodilac značajnih izdanja koja su ušla u obaveznu literaturu likovne umetnosti. Bio je i prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu u dva mandata, i dobitnik više priznanja, između ostalog i nagrade Oktobarskog salona 1964.
U Srbiji je, uprkos tome, imao samo četiri samostalne izložbe za života.
U tekstu za katalog izložbe Mirko Kokir, istoričar umetnosti podseća da je možda najpoznatije Stojićevo monumentalno delo – Spomenik kosmajskom partizanskom odredu iz 1971. godine, ostao svojevrstan spomenik-simbol, spomenik-znak:
„Spomenik postaje znak, postaje simbol i vizuelni reper jednog vremena i prostora kojim se lako može manipulisati u vizuelnom smislu, postajući deo popularne kulture – kao scenografija ili deo pejzaža u filmu…. U tom smislu spomenik na Kosmaju, kao i niz drugih spomenika iz ovog perioda, nastalih kao mesto sećanja i/ili slavljenja pojedinca, grupe ili društva, ideologije i države vremenom repozicionira svoje mesto u kolektivnom sećanju novim slojevima pamćenja ili zaboravljanja“.
Takođe i da je u obrazloženju nagradu „4. jul“ koju je Vojin Stojić dobio za Spomenik streljanim rodoljubima u Spomen-parku Jajinci februara 1989. godine, Stojan Ćelić definisao njegove skulpture kao intelektualno intimističke koje poseduju unutrašnju žudnju za monumentalnim.
„Iz takve pozicije mogu se sagledati i radovi na izložbi. Poput svojevrsne skice ili beleške skulpture u različitim materijalima: drvetu ili metalu, često varenom mesingu sa kojim je dosta eksperimentisao, mogu biti predlozi za skulpture ili spomenike namenjene javnom i slobodnom prostoru, kao aktivni činioci društveno definisanog (urbanog) okruženja. U atmosferi posleratnog modernizma Stojić zauzima izrazito mesto kao jedan od umetnika koji započinje sa istraživanjem asocijativne skulpture stvarajući vrlo jasan i prepoznatljiv autorski izraz kome je ostao dosledan tokom čitave umetničke karijere“.
Radovi na izložbi u B2, po sudu istoričara umetnosti, pružaju samo delimičan, ali vrlo jasan pogled na neveliki, ali vrlo značajan Stojićev opus.
„Principi rada pri oblikovanju materijala u dinamične celine postavljaju Vojina Stojića na izrazito mesto pre svega u posleratnoj jugoslovenskoj skulpturi, ali i šire u istoriji srpske i jugoslovenske umetnosti. Nakratko se možemo vratiti slojevima sećanja i zaboravljanja vezanim za spomeničku arhitekturu i postaviti ista pitanja o autorima i autorkama tih transvremenskih mesta sećanja. Čega se i koga se sećamo? Šta je ono što kao pojedinci i društvo pamtimo ili (ne)svesno zaboravljamo? Koje je mesto istorije umetnosti kao nauke u tom procesu pamćenja? I na kraju, gde je mesto Vojina Stojića i njegovih radova u muzejskom, istorijsko-umetničkom i kolektivnom pamćenju?“
Bonus video: