ISTRAŽUJEMO Zašto je preko noći ugašena jedna od najpopularnijih manifestacija "Muzeji za 10" i da li je profit opet najvažniji

Međunarodni dan muzeja, tradicionalna manifestacija koju muzejska zajednica širom sveta pod pokroviteljstvom ICOM-a, obeležava18. maja, i ove godine je u Srbiji protekla u svečarskom raspoloženju. Toliko da je u javnosti ispod radara prošlo tiho gašenje najveće domaće muzejske inicijative „Muzeji za 10“, koja je svakog maja proteklih devet godina okupljala stotine domaćih muzeja i srodnih ustanova sa brojnim zanimljivim i edukativnim programima potpuno besplatnim za publiku.

- Tu manifestaciju su osnovali matični muzeji i u jednom momentu su prebačeni na ICOM, nacionalni komitet muzeja, a koordinirali su je Slavko Spasić, sadašnji direktor Prirodnjačkog muzeja, i Biljana Đorđević, kustos Narodnog muzeja Srbije. Ali, Đorđević je otišla u penziju, a Spasić ima obaveze oko izgradnje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja - kaže za Nova. rs Tatjana Mihailović, predsednica ICOM-a, inače muzejska savetica na Grupi za arheologiju i numizmatiku u Narodnom muzeju Kraljevo.

Nije prepoznata važnost manifestacije

Ističe da je do gašenja ove manifestacije došlo zato što tandem Đorđević - Spasić nisu na vreme napravili infrastrukturu naslednika koji će je raditi nakon njih.

- Zato niko nije konkurisao za sredstva u Ministarstvu kulture, a od toga se plaćalo održavanje sajta i sve ostalo. Kada sam pitala Slavka Spasića šta ćemo da radimo, odgovorio je kako očekuje da to pitanje reše matični muzeji koji su osnovali ICOM. A to su Narodni muzej Srbije, Etnografski, Muzej Jugoslavije, Muzej primenjene umetnosti, Galerija Matice srpske…

Manifestacija „Muzeji za 10“ bila je nacionalna muzejska inicijativa, najveća u Srbiji i jedinstvena u Evropi, koja se održavala pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije a koordinirao ju je Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja - ICOM Srbija. Tokom sedam dana besplatnog programa, obeležavajući Međunarodni dan muzeja, Evropsku noć muzeja i Nacionalnu nedelјu muzeja, u 50 gradova i mesta širom Srbije, više od 90 muzeja i srodnih institucija, na brojnim lokacijama pripremali su razne programe. Taj broj se iz godine u godinu povećavao.

- Slavko Spasić se direktorima tih institucija obratio mejlom, ali nisu prepoznali da je ta manifestacija važna. Zamolila sam ga da se zvanično obrati Izvršnom odboru ICOM-a i obrazloži svoj stav, ali nije to uradio, tako da smo se na sastanku pre tri, četiri dana dogovorili da će ICOM ubuduće biti pokrovitelj evropske „Noći muzeja“ a ne „Muzeja za 10“. Jer, to je, u nekom smislu, prevaziđena manifestacija koja predugo traje i muzejima teško pada. „Noć muzeja“ je modernija, donosi neuporedivo brojniju publiku, fokus, a „Muzeji za 10“ su kao iz 1950. godine naspram nje - objasnila nam je Mihailović.

Slavko Spasić, koji je na čelu ICOM-a bio dva mandata, od 2013. do 2019, za Nova.rs kaže da je kao koordinator „Muzeja za 10“ još u januaru obavestio Osnivački odbor da ga obaveze oko Prirodnjačkog muzeja, sprečavaju da se predano posveti manifestaciji.

- Zamolio sam da tu obavezu prenesu na nekog ko je spreman da radi i da ću pomoći svojim znanjem i energijom. Dobio sam odgovor zahvalnosti za sve što sam do sada uradio, i nastao je tajac. I sada je ispalo da Slavko i Biljana nisu konkurisali za sredstva kod Ministarstva kulture... Pa nije to naša privatna manifestacija, nego trajni projekat. U Osnivačkom odboru su tri člana Izvršnog odbora ICOM-a, i stekao sam utisak da to njih ne interesuje - priča nam Spasić.

Tatjana Mihailović podseća da je ICOM osnovan 1946. godine i da je nedelja, u kojoj je održavana manifestacija „Muzeji za 10“, bila njihov doprinos organizaciji koji je inspirisao Biljanu Đorđević i Slavka Spasića da to obnove.

- Ali, u nekom ratu matičnih muzeja zamerka je bila što „Noć muzeja“, koju organizuje UPG, privatna firma odnosno nevladina organizacija, naplaćuje ulaznice. To udruženje je registrovalo „Noć muzeja“ kao njihov brend, još davne 2006. ili 2007. godine. I imali su odličnu produkciju, dobre slogane, tako da je to za muzeje, koji su van Beograda, mnogo značilo i od toga nisu imali neku dobit. Ali, u Beogradu i Novom Sadu, naplaćivali su ulaznicu za globalnu manifestaciju „Noć muzeja“ i imali su određene standarde. Nama su se sviđale njihove ideje, ali drugi su sujetno reagovali. Matični muzeji su se pobunili protiv toga i napravili manifestaciju „Muzeji za 10“ i onda su sve muzeje ucenili da moraju da učestvuju u tom programu.

Počeli bez novca i uspeli da pridobiju sve

Naša sagovornica podseća da ne radi u Beogradu, odakle je krenula inicijativa za ovaj događaj iz tzv. velikih muzeja.

- Cela prestonica je bila pokrivena tom manifestacijom. Zvala sam Slavka Spasića da vidimo šta ćemo da radimo, ali nije imao vremena. Ne možemo mi nekom da naredimo da radi, posebno ako ode u penziju i više nije u mogućnosti da se time bavi, kao što je slučaj sa Biljanom Đorđević.

Slavko Spasić za Nova.rs je odgovorio da je glavna ideja manifestacije „Muzeji za 10“ bila, ne samo da publici približe muzejske programe koji su besplatni, nego da umreže muzejsku zajednicu.

- Bila nam je potrebna komunikacija i bolje upoznavanje jednih sa drugima. Počeli smo bukvalno bez para, uspeli smo da pridobijemo kolege širom zemlje, profilišemo se i definišemo. Žao mi je što se ovo dogodilo, jer je trebalo da proslavimo deset godina postojanja. Ispali smo sada krivi mi, koji smo izginuli za ovu manifestaciju. Uspeli smo da pokrenemo male muzeje da zažive i publika je to sa oduševljenjem prihvatila - istakao je direktor Prirodnjačkog muzeja i dodao:

- Zar smo nesposobni da se organizujemo i da nam je potrebna neka privatna grupa da to radi umesto stručne? Suština je da taj program bude besplatan, i to je bio problem.

Pitali smo Tatjanu Mihailović da li je manifestacija „Muzeji za 10“, za koju je rekla da je prevaziđena, imala neki pozitivan doprinos.

- Pa, jeste, za male muzeje, koji nisu naročito vidljivi. Kao, na primer, za Gradski muzej u Vrbasu koji je bio pri Kulturnom centru. Kada je ta muzejska nedelja bila, oni su animirali ceo grad, vezivali su kulturu i prosvetu i sedam dana organizovali razne programe. To je učinilo da se osamostale i postanu muzej. Ali, za velike muzeje, ova manifestacija je bila potpuno apsurdna, jer su razvodnjavali neki redovni program i anulirali su „Noć muzeja“ da publika više ne može da je prepozna. Nametali su klasičan program, koji se inače radi, i desilo se šta se desilo.

Hvaljena u regionu kao jedinstvena manifestacija

Arheolog Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja Srbije koja je od nedavno u penziji, za naš portal objašnjava da je manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, odnosno „Muzeji za 10“ kako je preimenovana, nastala iz potrebe za čvršćim povezivanjem i umrežavanjem muzeja u Srbiji i potrebe da se celokupnoj muzejskoj zajednici poveća vidljivost kod publike.

- Manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, odnosno „Muzeji za 10“ kako je preimenovana u skraćenoj varijanti, nastala je iz potrebe za čvršćim povezivanjem i umrežavanjem muzeja u Srbiji i potrebe da se celokupnoj muzejskoj zajednici poveća vidljivost kod publike. U proteklih više od deset godina, jer pripreme su krenule još 2013, a prvo okupljanje muzeja, posle više decenija, trebalo je da se dogodi 2014, ali su nas poplave omele, u potpunosti smo postigli željeni cilj. Muzeji su se međusobno bolje povezali, počeli su da se razvijaju atraktivniji programi za publiku, koja se sve više vezivala za muzeje, naročito manje, lokalne, često zapostavljene, osećajući ih kao deo svog identiteta, što i jeste jedan od važnih ciljeva kulturne politike naše države čiji je ključni prioritet decentralizacija kulture - priča Biljana Đorđević i dodaje: 

- Nacionalni komitet ICOM Srbije, kao reprezentativno strukovno udruženje muzejskih poslenika, koordinira Manifestaciju već godinama kao deo svojih redovnih aktivnosti i jedino je vlasno da, kao pravno lice, od pokrovitelja, Ministarstva kulture, kroz konkurs, traži potrebna sredstva za sve troškove zajedničkog nastupa učesnika. Takođe ima obavezu da obezbedi, odnosno blagovremeno pronađe među svojim članovima zaintersovane za dalju koordinaciju Manifestacije, o čemu je novo rukovodstvo imalo obavezu da se, stupanjem na dužnost, obavesti. Ovakva manifestacija, predstavljena na brojnim stručnim skupovima, hvaljena kao jedinstvena i u regionu, a i šire, ne bi smela da zavisi od entuzijazma pojedinaca koji će je koordinirati, ali ni od samovolje nekih drugih pojedinaca koji ne shvataju njen značaj za muzejsku, ali i širu zajednicu.

Tako je manifestacija „Muzeji za 10“ tiho otišla u istoriju, čime je prekinuta njena plemenita misija da promoviše i gaji ljubav prema muzejima. I to za džabe. Sada će o tome nastaviti da brinu oni koji znaju kako da tu uslugu naplate.

Bonus video: Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa“ održana u Užicu