"Imati slomljeno srce je kao da slomite rebro. Spolja se ne primeti ništa, a iznutra svaki uzdah boli"

Žarko Laušević Foto:Zoran Ločarević

"Svi mi putujemo snovima. Svi smo putnici na autoputu života. Skitnice na kolovozu čežnje. Beskućnici u domu ljubavi. Borci u ratu tuge. Izgubljeni tražimo. Neshvaćeni shvatamo. Nevoljeni volimo. Nesigurni se nadamo. I svi smo isti. I svi smo različiti, pisao je glumac Žarko Laušević koji je preminuo danas u 63. godini.

Laušević je ostavio iza sebe brojne uloge po kojima će zauvek ostati u sećanju publike, ali i knjige sa podnaslovom “Dnevnik jednog zatvorenika”, o godinama koje je proveo u zatvoru. Serijal se sastoji od „Godina prođe, dan nikad“ (2011), „Druga knjiga“ (2013) i „Sve prođe, pa i doživotna“ (2018), „Padre, idiote“ (2022).

Odlazak velikog glumca pogodio je njegove kolege i prijatelje koji su nemi od bola, ali i brojne ljubitelje lika i dela koji tokom celog dana dele Lauševe fotografije i njegove misli i reči koje će ostati upamćene:

“U dobru su svi tu, a kada dolaze teška vremena svi se sklanjaju, izgleda ne vole da nose teret drugih koji se ne plaća.“

“Mala nada donosi veliku sreću. Dok velika nada donosi još veće razočaranje.”

“Nikad se ne čudim što vidim ljude zle, ali se često čudim što ih ne vidim da se stide.”

„Ako prolaziš kroz težak životni period i pitaš se gde je sada Bog… Seti se da učitelj ćuti za vreme testa.“

„Čovek je jako dobar advokat za svoje greške i jako dobar sudija za tuđe“.

“Čovek uspeva da racionalizuje neka osećanja tek mnogo kasnije. Kad si u ratu, u borbi, u neposrednoj životnoj opasnosti, nemaš vremena za objektivizaciju okruženja. Tada isključivo prevladavaju nagoni. Sutrašnjica je uvek mudrija. Inače, okolnosti, čak i neke osobe su mi predlagale samoubistvo kao najbolji izlaz. Najčešće me je Šopenhauer odvraćao od tog čina s jednostavnom preporukom da je mnogo bolje stalno misliti o samoubistvu negoli ga ijednom počiniti. Jer za to, opet, nikad nije kasno.” govorio je Laušević u eksluzivnom intervjuu Radmile Stanković za “Nin”.

U tom intervjuu osvrćući se na seriju „Koreni“ gde je tumačio Aćima Katića, Laušević je kazao:

– Od sebe se teško može bilo gde. U bilo koji lik, bilo koje doba. Uvek nosiš sebe i on tebe, pa koliko se dogovorite. Nije to uvek tako lako kako na kraju izgleda ili ispadne. Rvanje slobodnim stilom.

U svojim knjigama i retkim prilikama u intervjuima ovako je govorio:

„Imati slomljeno srce je kao da slomite rebro. Spolja se ne primeti ništa, a iznutra svaki uzdah boli.“

“Kad nađeš osobu koja se smeje, a ispod njenog osmeha stoji hiljadu suza, čuvaj je. Dobro je čuvaj. Te osobe vrede, taj osmeh je najlepši, jer se u njega uloži snaga. Te osobe su jake. Ta osoba nikada neće da dozvoli, da se tebi desi to što se njoj desilo.”