Foto: Promo

Stogodišnjicu rođenja Miodraga B. Protića (1922–2014), koncepcijskog osnivača i dugogodišnjeg prvog upravnika Muzeja savremene umetnosti (1965–1980), istovremeno značajnog likovnog stvaraoca, teoretičara i kritičara likovne umetnosti i autora brojnih monografija i studija o modernoj i savremenoj umetnosti, MSU obeležiće izložbom u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića koja će biti otvorena 20. oktobra, na dan otvaranja zgrade Muzeja i praznik oslobođenja grada Beograda.

Pored najznačajnijih dela Miodraga B. Protića koja se nalaze u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, izložba u Galeriji-legatu obuhvatiće i raznovrsnu dokumentarnu građu iz Odeljenja za umetničku dokumentaciju Muzeja, arhive RTS, Arhiva Srbije i privatne arhive porodice Protić.

Miodrag B. Protić Foto: fotodokumentacija MSU

Izložba će predstaviti proces nastajanja najpre Moderne galerije 1958. godine a potom i Muzeja savremene umetnosti 1965. godine, prve ustanove sa jasno profilisanom jugoslovenskom orijentacijom u kolekcioniranju umetničkih dela moderne i savremene likovne umetnosti, ali i tada jedine ustanove toga tipa sa uspostavljenim visokim muzeološkim standardima. U tom kontekstu biće prikazan angažman M. B. Protića u prve dve decenije upravljanja Muzejom, kao i njegov doprinos u konstituisanju ustanove, stvaranju infrastrukture buduće institucije i angažovanju na značajnim programskim poduhvatima poput serije izložbi Jugoslovenska umetnost XX veka, monografskih retrospektiva jugoslovenskih i srpskih umetnika, međunarodne saradnje sa relevantnim institucijama kulture i pokretanja procesa uključivanja Muzeja u savremene tokove muzejske prakse, koji će rezultirati i brojnim značajnim izložbama umetnika iz inostranstva.

Miodrag B. Protić Foto: fotodokumentacija MSU

Kroz posebne segmente izložbe biće takođe pokazani jedinstveni modeli rada i kustoske prakse koje je Protić dosledno sprovodio u Muzeju tokom svog mandata, te njegov doprinos u prezentovanju i interpretaciji jugoslovenske moderne i savremene likovne umetnosti van granica naše zemlje.

Značajan segment izložbe posvećen je Protićevem slikarskom opusu. Pored dela iz ciklusa Sazvežđa, Horizonti, Maljeviču u čast, biće predstavljeni i akvareli i pasteli do sada retko prikazivani a nastajali u istom hronološkom toku kada i pomenute slike. Sva dela su iz kolekcije Muzeja i Legata M. B. Protića koji je autor poklonio Muzeju 1994. godine.

Foto: fotodokumentacija MSU

Drugi deo jubileja Muzej će obeležiti skupom priređenim u prostoru Muzeja savremene umetnosti. Skup će biti fokusiran na tri najznačajnija aspekta rada Miodraga B. Protića: njegov doprinos na planu umetnosti kao stvaraoca, doprinos u oblasti pisanja – likovne kritike i proze, kao i za Muzej najznačajniji doprinos u promovisanju i stvaranju muzejskih vrednosti koje su i danas prisutne u radu Muzeja. Skup predviđa učešće kolega muzealaca, umetnika i teoretičara umetnosti iz zemlje i regiona.

Miodrag B. Protić rođen je 10. maja 1922. godine u Vrnjačkoj Banji. Gimnaziju je završio u Kralјevu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Slikarstvo je učio u slikarskoj školi Mladena Josića (1943–1944), gde su mu profesori bili Jovan Bijelić i Zora Petrović. Prvi put je izlagao 1946. godine. Član ULUS-a postao je 1948. Bio je jedan od osnivača Decembarske grupe (1955–1960). Likovnu kritiku počeo je da piše 1951. godine (NIN, Politika). Sarađivao je sa časopisom Delo, uklјučivši se u polemiku „modernista“ s „realistima“ iz časopisa Savremenik (1955).

Princeza Margaret i Miodrag B. Protić Foto: fotodokumentacija MSU

Od 1950. do 1959. godine radio je u Ministarstvu prosvete, nauke i kulture kao referent i docnije inspektor za likovne i primenjene umetnosti. Za upravnika Moderne galerije u Beogradu postavlјen je 1959. godine, a od 1965. do 1980. obavlјao je funkciju upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Član JAZU postao je 1966. godine. Autor je brojnih tekstova, članaka, predgovora, knjiga i monografskih studija iz oblasti kritike, teorije i istorije umetnosti. Nosilac je domaćih i inostranih nagrada, priznanja i ordena. Preminuo je u Beogradu 20. decembra 2014.

Bonus video: Otvaranje izložbe Mrđana Bajića

Komentari

Svi komentari (0)