0
Ratna farmacija je neistražena oblast u kojoj ima mnogo tajni, senzacija, uspešnih ili pogubnih pokušaja da se "redefinišu granice ljudske izdržljivosti", ukazuje Pavle Zelić u knjizi "Gorka pilula".
Pavle Zelić, „Gorka pilula“, Laguna, 2024.
Prostor ogromne vere, nikad do kraja razmršenih manipulacija, jezivih zabluda i masovnog stradanja nije (samo) politika, već i – farmacija. Pavle Zelić napušta nakratko karijeru u književnosti, stripu i popularnoj kulturi, kako bi se oglasio na polju u kom je ekspert sa priličnim iskustvom. Time što je jednog budućeg farmaceuta odvratio od studija svetske književnosti, Milorad Pavić učinio je veliku uslugu popularnoj nauci.
Votka, šnaps i druge vrste „vatrene vode“ korišćeni su u vojnim pohodima vrlo štedro za eliminaciju stresa i imunizaciju na užase ratovanja, ali opseg njihove upotrebe nije mogao da se meri sa prisustvom droge. Takozvana hemijska podrška bila je sastavni deo mnogih ratova, i nalazila je put do vojničkih sledovanja. Zapanjujućim podacima o dejstvu amfetamina i pervitina autor pažljivo manipuliše, ne samo u cilju postizanja efekta šoka i zaprepašćenja, nego i zato da bi potcrtao koliko malo o „farmakološkoj trci u naoružavanju“ zapravo znamo.
Hitler kao hiperaktivni maneken intravenoznih stimulansa koji je bez „hemijske podrške“ bio poslednjih godina života potpuno disfunkcionalan, dizajnerske droge, pakao psihoaktivnih supstanci od „anđeoskog praha“ do „krokodila“, rizik od neurotoksičnosti i uništenja ozonskog omotača zbog tzv. gasa smejavca (koji se već dva i po veka koristi kao anestetik u medicini i stomatologiji, a u poslednjih deceniju i po ponovo biva popularan među mladima), ili slučaj „balkanskog kralja sintetičkih droga“ dr Milana Zarubice – samo su vrh ledenog brega eksplozivnih tema koje Zelićeva naučnopopularna monografija nudi.
Falsifikovanje lekova sačekuje nas na društvenim mrežama, gde se lako naručuju anabolički steroidi, pilule za mršavljenje i sredstva za smirenje, a Zelić nas upozorava da je tema krivotvorenja lekovitih supstanci prisutna još od antičke Grčke. Toksični sirupi protiv kašlja, kradeni pa razblaživani citostatici i antimalarici bez aktivnih supstanci, mikrobiološki kontaminirani i zagađeni teškim metalima, dolaze iz ruku savršenih falsifikatora, razmreženih po celom svetu. U proizvodnju i trgovinu lažnim lekovima uključeni su libanski Hezbolah, upravo svrgnuti režim u Siriji, Irska republikanska armija – koja je tokom devedesetih aktivno bila angažovana u falsifikovanju ivermektina, antiparazitika koji je, podseća Zelić, „od pandemije hit među antivakserima“. Ovaj lek, preko potreban Africi i Aziji, ponovo je u periodu od 2020. do 2022. godine bio krivotvoren: „Slušao sam i o tome izveštaje iz prve ruke na brojnim sastancima specijalnih komiteta Saveta Evrope i radnih grupa EU, kada je lažni ivermektin zasuo sve zemlje Evrope, i bez sumnje generisao ogroman profit. Pitanje je samo: za čiji račun sada?“
Inventivnost u sferi farmacije neretko je dovodila do ozbiljnih i dugotrajnih posledica: masovna primena supstanci koje su štetne po zdravlje i stvaraju zavisnost, neosetljivost na etičke obzire u istraživanju efekata medikamenata, ili pak brutalni prioritet komercijalne isplativosti – to su samo neke od trauma sa kojima se čovečanstvo u novijoj i ranijoj istoriji suočavalo. Ratna farmacija je, ukazuje Zelić, neistražena oblast u kojoj ima mnogo tajni, senzacija, uspešnih ili pogubnih pokušaja da se „redefinišu granice ljudske izdržljivosti“. Da li samo ona ratna, upitaće se svako ko naježen sklopi ovu knjigu.
Bonus video: Pavle Zelić
