"Gestovi, znakovi života" - 31. Memorijal Nadeždi u čast

Svedočimo vremenu koje iz dana u dan oblikuju zdravstvena kriza, krhkost tela i imperativi fizičkog izgleda i kondicije, fragilnosti identiteta i određenost klasnom pripadnošću, klimatske nepogode, patrijarhat i strukturno nasilje, rasizam i svet privilegija, telo kao resurs, eksploatacija, eksproprijacija i ekstrakcija, složene procedure rada i fizičkog kretanja u stalnoj prekarnosti, prelazak u digitalnu javnost društvenih mreža, online shopping i dating aplikacije, izolacija, socijalna i fizička distanca, politička dezorijentacija i ometanje znanja, nepoverenje u jezik medija, nesigurnost u odluku da se bavimo umetnošću, kažu u Galeriji."Kako izaći na kraj sa ovim temama i senzacijama čije posledice ugrožavaju egzistenciju? Teme koje Gestovi, znakovi života predlažu idu preko nacionalnih i regionalnih okvira postavljajući pitanja vezana za egzistenciju i razmatraju svet i društveno politički okvir kao mesto uzročno-posledičnih događaja koje gestovi otkrivaju i dekonstruišu.Tako se pitanje umetničkog gesta u ovom izdanju Memorijala kao „znaka života“ može razumeti kao egzistencijalno pitanje ali i pokušaj, možda na trenutak, suspenzije i stavljanja u drugi plan, lokalnih, atomizovanih tema, da bismo im pronašli mesto, prepoznali ih u panoramskoj slici društva", ističu.

Ovo izdanje Memorijala Nadežde Petrović postavlja pitanje kakav je to umetnički gest, odlučan postupak, koji skreće pažnju na složenost tema, priznaje svoju melanholiju, depresiju i nedostatak snage za borbu, a u isto vreme demonstrira društvenu i političku kritiku, humor, vitalnost? Takav gest prisutan u umetnosti kroz istoriju prepoznajemo i na slici Nadežde Petrović More (nastaloj oko 1910) koja izražava snagu morskog talasa, mesto impulsa i umetničkog nerva, traga performativnog čina. Gest u slikarstvu, interpretiran performansom kao analitičkom ili kritičkom alatkom u istoriji umetnosti druge polovine 20. veka pa sve do danas, je gest koji nije samo vezan za izvedbu (performance), već i druge umetnosti, i zato ga pronalazimo istorijski u slici, skulpturi, tekstu umetnika podjednako kao i u izvedbi, akciji ili na pozorišnoj sceni. Gest takvog prepozavanja slike More je i polazišna tačka koncepta i izložbe.Izbor umetničkih pozicija, umetnica i umetnika i kolektivnih radova koji će biti izloženi na 31. Memorijalu proširuje disciplinarnu određenost iz polja likovnih umetnosti na polje vremenskih i procesualnih praksi i performansa u užem smislu, upravo postavljanjem u odnos sa pojmom gesta – kakvi sve gestovi tvore izložbu? Kakvim se gestovima umetnost bori za sopstvenu relevantnost, kako daje znake opstanka i da li i na koji način omogućava, osmišljava ili poboljšava život? Koje to slike, objekti, performansi, akcije, intervencije, situacije postaju čitljivi gestovi vitalnosti, urgencije, komunikativnosti umetnosti?Na 31. Memorijalu Nadežde Petrović izlagaće izvedbena skupina BADco, Vesna Vesić, Borjan Grujić, Tina Gverović, Bogdan Đukanović, Uroš Zvizdić, Ben Kain (Ben Cain), Nadežda Kirćanski, Neda Kovinić, Siniša Labrović, Stefan Lukić, Ola Maćevska (Ola Maciejewska), Jelena Milićević, Ana Miljanić, Anastasija Pavić, Katarina Popović, Marko Tirnanić, Vlatka Horvat, a biće predstavljeni i radovi Ivana Kožarića (1921—2020), Nadežde Petrović (1873—1915), kao zajednički rad učenika Gimnazije, Umetničke i Tehničke škole iz Čačka, koji će nastati kroz proces radionice koju će voditi Ben Kain.Likovni umetnik Siniša Ilić (Beograd, 1977) aktivan je i u polju izvođačkih umetnosti, bavi se kroz različite medije društvenim fenomenima i mehanizmima istražujući forme rada, tenzija u društvu, nasilja i nestabilnih situacija.Pozorišni reditelj Bojan Đorđev (Beograd, 1977) bavi se u istraživačkim projektima pitanjima socijallističkog nasleđa i kapitalističke ekonomije. Među osnivačima su umetničko-teorijske platforme Teorija koja hoda – TkH (2001-2017), a sa Majom Marković bili su kokustosi srpske izložbe “Radovi na sceni” na Praškom kvadrijenalu dizajna scenskog prostora 2019.Za više od 60 godina trajanja Memorijala, svojevrsnog spomenika velikoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović, izlagalo je više od 600 umetnika i umetničkih grupa iz zemlje i inostranstva, a sarađivalo je više od 150 kustosa, kritičara i teoretičara.Bonus video: Raša Todosijević za Nova.rs

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=raatodosijevimm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4054536"]