Foto-istorija: Da li su nekadašnji političari bili smeliji od današnjih

Kultura 04. okt. 202122:58 > 23. okt. 2021 14:49
Podeli:
Koča Popović, Leka Ranković,Jovan Veselinov i Milan Žeželj u burmanskoj narodnoj nošnji Foto: Dnevničke zabeleške

Posetu nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera Saudijskoj Arabiji pratila je privredna delegacija. Planiran je jedan ali su se na aeredorom u Rijadu spustila dva puna aviona predstavnika najpoznatijih nemačkih kompanija. Ne samo diplomatski već i poslovno „uspešna“ poseta, vredna više od milijardu evra. Bio je to povod da se nemali broj nemačkih privrednika nađe u tradicionalnoj arapskoj odeći. Vredelo je…

Možete li da poverujete da bi zarad uspešnih trgovinskih i drugih sporazuma, recimo u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u narodnoj nošnji domaćina mogao da se pojavi predsednik Srbije, ministar vojni ili srpska premijerka. Iako su otvoreni za svaku vrstu dogovora verujem da bi ustuknuli.

Drugovi i drugarice

Koliko su „drugovi i drugarice“ bili slobodniji, spremniji da učine sličan iskorak posle uspešno obavljenih poslova? Ako je uz novovekovnu optiku njihova konzervativnost ostala neupitna, a zatucanost osvedočena, kako to da su i za današnje prilike bili spremniji za svaku vrstu izazova?

Konačno čemu briga, bojazan. To je ipak više od „odeće“ na prvoj nudističkoj plaži starog kontinenta koja je – gle čuda – otvorena u SFRJ. Zadnja pošta: Koversada, hrvatsko ostrvo. Evropska nudistička enklava šezdesetih. Iako – rekosmo – nesposobni razvijali su i kongresni turizam tog usmerenja pa Jugoslavija 1972. postaje prva socijalistička zemlja na svetu koja je ugostila predstavnike Međunarodnog naturističkog kongresa.

Zašto se izuo general Žeželj

Nikada nisam zavideo vojnim licima koji su tokom cele službe nosili čarape samo jedne boje: sivomaslinaste. General Milan Žeželj u Rangunu ne samo da nije nosio čarape već ni cipele. Samo japanke i umesto šapke burmansku kapicu.

Na nesvakidašnjoj fotografiji nastaloj prilikom zvanične posete Burmi 1955. pored Žeželja u burmanskoj narodnoj nošnji, našli su se i Koča Popović, Aleksandar Leka Ranković i Jovan Veselinov. Fotografiju sam pronašao pre dvadest godina u Rankovićevim „Dnevničkim beleškama“ (Jugoslovenska knjiga).

Ako se zna zašto je ne samo Šreder pohodio Saudijsku Arabiju, zašto je Milovan Đilas u društvu Španca i diplomate Aleša Beblera stigao do Burme davne 1953. Bili su jedini predstavnici komunističke države na prvoj Azijskoj socijalističkoj konferenciji u Rangunu.

Prolazak kroz Njaungo Tito u poseti Burmi 1955. Foto Muzej Jugoslavije

Darko Bekić, istoričar, diplomata nekada i Tuđmanov spoljnopolitički savetnik u knjizi „Jugoslavija u hladnom ratu“ (Globus) navodi znatiželju engleskog ambasadora: „Šta vi (Jugoslavija) izvozite u Burmu. Koji su vaši interesi ovde?“

A vi izvozite ideje

Zatečen Bebler mu je odgovorio da su Jugosloveni zainteresovani za idelošku saradnju, na šta je Britanac s osmehom na licu i čašom viskija u ruci poput Dejv Alena, zaključio „A, vi dakle izvozite ideje“.

Bebler je znao da je „Jugoimpeks“ već potpisao vojni aranžman s Burmom u vrednosti 2,5 milona dolara. U tu zemlju izvozili smo oksid olova, hartiju za štampu, kao i hartiju za cigarete, čelične lance, pamučne štampane tkanine…Uvoz iz Burme u Jugoslaviju te 1953. bio je 0 (slovima nula) dolara.

Iste godine stigli su i jugoslovenski elektro i rudarski inženjeri, metalurzi, geolozi, urbanisti i stručnjaci za industrijsko planiranje. Među njima bio je i jedan iz Užica – Titovog, naravno. Dobrivoje Baja Vidić, prvi YU ambasador u zemlji dva puta većoj od Jugoslavije.

Komunističkom suverenu nije pala kruna s glave

Da jugoslovenska delegacija na navišem nivou 1955. u Rangun nije sletala padobranom, govore posleratni kontakti s burmanskim diplomatama. I to tek što je iz rata izašla te ’47, dok je Mrkonjić još nosio kratke pantalone, za samo šest meseci, i pre roka, završeno je 242 kilometara pruge Šamac – Sarajevo. Baš kao i danas. U “Galenici” nisu pakovali tuđe lekove već su iste godine proizveli prvi domaći penicillin.

Svečanost na rangunskom Univerzitetu i promocija J.B. Tita za počasnog doktora Foto: Muzej Jugoslavije

Burmu bi najveći broj stanovnika Jugoslavije, u nekom diktatu, pisali malim slovom misleći na venčani prsten, dok je ‘52 u Beogradu boravila “Misija dobre volje”. Tada je burmanskim predstavnicima Tito obećao da će njihova armija dobiti nešto lakog oružja i municije. Prvi vojni aranžman bio je ostvaren preko Pakistana.

Po mišljenju diplomata u Rangunu Tito je bio prvi evropski političar koji u Aziju dolazi kao prijatelj. U tim (pr)ocenama domaćini idu korak dalje: „Maršal Tito je prvi šef jedne evropske države koji dolazi u Aziju kao prijatelj a ne kao kolonijalni gospodar i osvajač“.

O toj saradnji ne samo sa Burmom već Indijom, Kinom…, precizne podatke, u više radova, daje dr Jovan Čavoški, s Instituta za noviju istoriju Srbiije.

Nije bilo instragama, niti je Mali Joža imao fejsbuk profil, što mu nije smetalo da sedne u zaprežno vozilo od dve volovske snage. Komunističkom suverenu nije pala kruna s glave.

U jednoj rečenici: Otkud Burma? Rangun je postao važna osmatračnica jugoslovenskih diplomata u Aziji, sa koje se moglo mnogo šta razumeti od onoga što se dešavalo u Indiji, Kini, Vijetnamu, Indoneziji – objašnjava profesor Ljubodrag Dimić.

Političar i(li) trgovac

Tito je predsednika burmanske Vlade U Nua, na brodu “Mindon”, upozorio da trgovinski odnosi ne bi smeli da proizvedu političku štetu, kao i da ekonomska saradnja koju je Jugoslavija nudila ne sme da „lomi“ odnose koje je Burma već uspostavila sa drugim zemljama, navodi Dimić u knjizi, poput Bekićevog naslova, „Jugoslavija u hladnom ratu“ (Arhipelag). Tito je domaćinu rekao da je on političar a ne trgovac, iako je istakao da su „te dve stvari nešto nerazdvojno“.

Frak i cilindar posle narodne nošnje – Jugoslovenska delegacija u Rangunu 1955. Foto: Dnevničke zabeleške

U razgovoru s vojnim vrhom Burme januara 1955. sugerisao je da moraju da oforme vlastitu vojnu industriju i ne budu zatočenci jednog ili drugog bloka, kao i da je speman da u vidu poklona svoje vlade „opremi jednu brigadu burmanske vojske“ dok je Burma uzvratila poklonom u pirinču. Vojna pomoć nije suprotna politici razoružavanja smatrao je Tito, jer najavljeni procesi razoružavanja ne smeju da uspavaju male narode.

Posle ovih susreta na teren je stupala YU „pešadija“: razne privredne, vojne i naučne delegacije, čime je prokrčen put privrednim, infrastrukturnim i drugim projektima od Azije, arapskog sveta do Afrike i Južne Amerike.

Zato fotografija četvorice jugoslovenskih zvaničnika u burmanskoj narodnoj nošnji nije samo površni trag posete dalekoj zemlji.

Bonus video:

Izgradnja Skupštine

Komentari

Vaš komentar