Ognjena Marija danas se obeležava širom Srbije: Veruje se da na ovaj praznik nikako ne treba raditi ove poslove

Ognjena Marija spada među praznike koje narod vekovima povezuje sa vatrom, gromovima i nepogodama. Zbog toga se veruje da na ovaj dan ne treba obavljati teške fizičke poslove, raditi u polju, kositi, žnjeti, ložiti vatru niti započinjati velike kućne poslove, jer bi se, prema narodnom predanju, mogla navući nesreća ili nevreme.

Prema hrišćanskom predanju, Sveta Marina živela je krajem trećeg i početkom četvrtog veka u Antiohiji. Zbog svoje čvrste vere u Hrista odbila je da se odrekne hrišćanstva, uprkos teškim mučenjima kojima je bila izložena. Stradala je za vreme progona hrišćana, a Crkva je poštuje kao jednu od velikih mučenica.

U srpskoj tradiciji Ognjena Marija zauzima posebno mesto. Smatra se zaštitnicom od požara, groma i drugih elementarnih nepogoda, pa su se domaćini na ovaj dan trudili da ne izazivaju vatru niti da rade poslove za koje se verovalo da bi mogli "isprovocirati" prirodu.

U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se danas ode u crkvu, zapali sveća za zdravlje ukućana i pomoli za zaštitu doma od požara, oluja i drugih nevolja. Mnogi ovaj praznik proslavljaju i kao krsnu slavu.

Iako su narodni običaji duboko ukorenjeni u tradiciji, Crkva naglašava da je suština praznika u molitvi, sećanju na život i stradanje Svete Marine, kao i u činjenju dobrih dela, a ne u sujeverju. Vernici su pozvani da dan provedu u miru, zahvalnosti i duhovnom sabranju.