Za sada jedan od najboljih regionalnih filmova prikazanih na 49. FESTU, hrvatsko ostvarenje "Tereza37" u režiji Danila Šerbedžije, izazvalo je negodovanje pojedinih gledalaca jačeg pola, koji su kritikovali scenaristkinju i glavnu glumicu Lanu Barić da su joj muški likovi dvodimenzionalni. Zvuči poznato, odgovara ona.
Gosti današnje konferencije za medije u okviru 49. FEST-a bila je ekipa hrvatskog filma „Tereza37“ u režiji Danila Šerbedžije, ovenčana sa šest Pulskih arena, između ostalih i za najbolji film, režiju i scenario.
Scenario za ovaj dirljiv i izuzetno atmosferičan film o Splićanki koja pokušava da se iščupa iz kandži učmalog braka, pa i života, napisala je Lana Barić. Ona je i glavna glumica, a partneri su joj Leon Lučev, Ivana Roščić, Dragan Mićanović i drugi.
Barićeva je na scenariju radila čitavu deceniju i, kako je njena junakinja starila, tako se i priča menjala. „Stali“ su kod brojke 37 (koliko je Terezi godina u filmu).
– Tereza je vrsta osobe koju bismo možda vrlo ružno mogli nazvati sporednim likom svog života. Htela sam joj dati dovoljno prostora da nekako postane glavni lik ovog filma, jer je u njoj sukus svega onoga što je problematika pozicije žene u Dalmaciji i, općenito, u ovim našim balkanskim društvima.
U nju sam upisala svoja iskustva, kao i iskustva žena u mojoj obitelji i mojih prijateljica. Ona je bazirana na dalmatinskim ženama koje poznajem i jako volim – rekla je Lana.
– Htela sam ju napraviti bez žrtvinskih primisli, bez pluseva i minuseva, bez osude. Čula sam raznorazne pridjeve o njoj, ko ona je i šta je, a ja bih rekla da je to jedna žena koja je napravila određene poteze u Dalmaciji zato što je to htjela napravit u jednom trenutku svog života. Ne bi razmišljala u kontekstu da li ćemo je napravit heroinom ili ne – istakla je scenaristkinja i glavna glumica.
Lana je naglasila da u „Terezi37“ ima divnih ženskih rola, „što u našoj kinematografiji nije često, i nadam se da neće biti presedan“.
Iako je imao premijeru prošlog leta na festivalima u Puli i Motovunu, film zbog epidemiološke situacije u hrvatske bioskope kreće tek sledećeg meseca. No, na nekoliko specijalnih projekcija, kako Lana kaže, naišao je na veoma emotivne reakcije, prevashodno ženskog dela publike.
– Od žena sam dobila mnogo lijepih i emotivnih poruka, a od muškaraca sam dobila jednu kritiku da su dvodimenzionalni (muški likovi – prim. nov). To mi je bilo simptomatično s obzirom da su moja iskustva u životu u Dalmaciji preslikana u scenariju. U muškim likovima ima i mog oca i bivšeg muža… Žao mi je da muškarci nisu prepoznali da to zaista je tako.
Jedan novinar me je pitao „zašto su ženske ovako punokrvne a muški 2D“. Zašto, i ja se pitam. Right back at you! – prokomentarisala je Lana duhovito.
Lik Beograđana Nikole (Dragan Mićanović) sa kojim Tereza ima aferu, Lana je pisala prema iskustvima svoje tetke koja dugo živi u srpskoj prestonici.
– Kad sam se pitala koja je to osoba za kojom bi (Tereza) možda mogla otić, a svakako ne Francuz, s obzirom da sam htjela introducirati političku konotaciju koja je meni bliska kao osobi iz mještovitog braka, onda mi je bilo najnormalnije da ta osoba bude iz Srbije. Kad sam pitala tetku, ‘Kako te je Slobodan kupio, šta se dogodilo?’ ona mi je rekla, ‘E, Lana, on ti je meni poklonio knjigu! Možeš li zamislit da ti jedan Dalmatinac pokloni knjigu?!’ – rekla je Lana kroz grohotan smeh, na šta se njen zemljak Leon Lučev našao „prozvanim“ i uzvratio ironičnim „Ha-ha-ha“, naravno, u šali.
Lana je brzo dodala da nikako nije reč o generalizaciji ali da je to stvarno bilo tetkino iskustvo.
Reditelj Danilo Šerbedžija, priznao je da se od početka zaljubio u scenario u kojem, sem Tereze, glavnu ulogu ima i grad Split i to obodi grada (Split 3, Trstenik) sa svesnim izbegavanjem centra.
– Namerno smo išli na atmosferu gde te i sam grad, donekle, guši. Iako je to predivna arhitektura, postoji neki pritisak u svim tim kockama, pravokutnicima, geometrijskim tjelima. Pritišće beton. Taj Split 3 je izuzetno filmičan. Gdje god da smo stali ja sam ga otkrivao i veliku pažnju smo posvetili gradu – potvrdio je Danilo Šerbedžija.
– Ne znam kako je Danilo uspio izmoliti od producenta 20.000 eura. Rekao mi je, ‘Stari, ja sam se borio da to mora da bude u filmu’. I, zaista, kada sam gledao film, to je toliko senzacionalno i baš nijedna druga pjesma ne bi to odradila. Ima tih nekih vizija koje režiseri točno osjete i insistraju na tome – ponosno je govorio Rade.
Još jedan je kuriozitet da ova pesma igra važnu ulogu i u slovenačkom filmu „Sanremo“, takođe na programu 49. FEST-a u okviru selekcije FEST fokus.
Danilo Šerbedžija je, na kraju, naglasio važnost održavanja festivala u klasičnom formatu:
– Čestitam ekipi FEST-a na hraborosti i odluci da se ide uživo. Veoma je bitno da se festival održava. Kino je hram naše umjetnosti i bez kina festival nije festival – poručio je mlađi Šerbedžija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar