Rade Šerbedžija gost je ovogodišnjeg 49. FEST-a dvostrukim povodom: dobitnik je nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i glavni glumac filma "Ribanje i ribarsko prigovaranje” hrvatskog reditelja Milana Trenca koji je deo takmičarske selekcije Fest fokus. Pričali smo danas popodne s njim o pobedama i pobednicima, učiteljima i učenicima i životnim lekcijama.
U bogatoj kolekciji nagrada i priznanja Radeta Šerbedžije od sinoć se nalazi i Meštrovićeva umanjena replika Pobednika sa Kalemegdanske tvrđave, svojevrsna nagrada za životno delo koje FEST dodeljuje od 2015. godine. Pitamo ga na početku razgovora ko su za njega u današnje vreme pobednici. Nakon što je malo razmislio („da znaš da je teško pitanje“), odgovara:
– Danas imate i prave i falš pobednike. Pravi, moralni pobednici su ljudi koji izdrže u svojim nastojanjima, odlukama, u svojim strastima, u umjetnosti ili u sportu, pa čak i u politici, kad je revolucija u pitanju – navodi Šerbedžija, dodajući da se stvaranje „“posebne demokratičnosti koja ima smisla” čak i kada je u miru, može nazvati revolucijom.
Pobeda je ono što sam sebi čovek zacrta da treba savladati, nastavlja.
– Cijeli život naš je borba. Već od samog prvog krika čovjekovog koji se iznenada suočava sa zrakom i nečim potpuno stranim od one ugodne unutrašnjosti majčine utrobe. To je strašan urlik. I od tog urlika, zapravo, čovjek prolazi kroz svoj život, više ili manje sretan ili nesretan. Ja mislim da je u rukama svakog čovjeka mogućnost da napravi od svoga života pjesmu – ističe on.
Da li se on lično oseća kao pobednik?
– Ja se osjećam kao pobednik, da. Unatoč svemu. I unatoč tome što te život može bičevati i donijeti ti strašne stvari mene, fala bogu, nije dotakao sa tim, osim što sam želio da mi majka i otac nikad ne umru, kao i svi mi. Ništa od tako strašnih stvari mi se nije desilo a svašta sam prolazio, naročito kada sam izgubio zemlju u kojoj sam živio, kad je rat poharao moje narode sa kojima sam živio i kada nas je sve, zapravo, unesrećio, čak i one koji se osjećaju kao pobednici. I unatoč tome, opet osjećam da sam zadovoljan životom kojim sam živjeo – tvrdi Šerbedžija
Od koga je najviše u životu naučio, teško je reći, dodaje. Najviše je naučio „od života samog“ a onda od knjiga. Jednu naročito izdvaja iz adolescentskog doba.
– Ako kažem da mi je užasno značila knjiga „Potret umjetnika u mladosti” reći će, ‘Pa ti se praviš da si sa 17 čitao Džojsa’, a čitao sam. Što se knjiga tiče imao sam blesavu strast čitanja. Sećam se, kad sam imao 27, 28 godina, bio sam poznat mladi glumac, igrao sam Hamleta na Lovrijencu, pa su pravili o meni dokumentarni film u Vinkovcima gde sam odrastao. Onda je režiser, raspitujući se za moj život, otišao u vinkovačku knjižnicu, gdje je još uvijek bila teta Zlata. Više nije bila mlada profesorica, sada je bila stara žena. Rekla je, ‘On je rekorder, on je najviše knjiga pročitao u Vinkovcima od svih’ – priseća se Rade uz zvonak smeh.
Potom navodi još jedan trenutak koji mu je ostao u pamćenju:
– Kad me je moj profesor Kosta Spaić pozvao da napustim dramsko kazalište „Gavela” gde sam imao angažman i zaposlio me da budem nastavnik na Akademiji dramskih umjetnosti, da predajem scenski govor, ja sam mu rekao, ‘Profesore, pa ja nemam o tome pojma’, on kaže, ‘Bedak jedan, pa ne zovem te da ti nekoga nešto sad naučiš nego, najpre, da ti naučiš nešto još’. Da. Uči se mnogo od svojih učenika jer tako postaješ mlad i dalje istražuješ sebe. Sokrat je rekao da dobar učitelj uči od svojih učenika.
U razgovoru sa novinarima na konferenciji za medije, Šerbedžija je pohvalio organizatore Festa na hrabrosti da održe festival u redovnom izdanju.
– Suočeni smo s opasnim virusom koji mutira, pogledajte Indiju, sa jednim opasnim protivnikom koji može da ugrozi naše živote ne samo bakteriološki i virusno već tako da počinjemo oboljevati duhovno, da završimo po psihijatrijskim bolnicama i počinjemo oboljevati od drugih bolesti, prepuštajući se strahu, panici… Ja pozdravljam hrabrost u kojoj trebamo, unatoč svemu, održavati ritam naših života, potrebe našeg tijela i duha, jer, zašto bi održavanje filmskog festivala bilo opasnije od crkvenih propovjedi ili političkih manifestacija, naročito predizbornih skupova – naveo je Šerbedžija.
Glumac je dodao da će i ovoga leta, u zavisnosti od epidemioloških mera, igrati u svom teatru „Ulises” na Brionima, a naše novinare zanimalo je kada će ponovo da nastupa u Beogradu.
– Trebao sam imati 13. 6. veliki koncert u Beogradu na otvorenom, ali sam morao otkazati jer putujem u London da snimam. Čim to završim doći ću da napravim koncerte sa novim pjesmama i novim albumom „Ne okreći se sine” koji je jako dobro prošao u Hrvatskoj. Tako da ćemo sigurno imati standardne dane za moju poeziju, kad počnu padati kiše i snjegovi – obećao je Šerbedžija.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare