0
U sagledavanju značaja ovog filma pogrešićemo ako ne uzmemo u obzir ambiciju njegovog autora. A ona je ovde oličena u nameri da se napravi jedna žanrovska erotska drama smeštena u višu beogradsku klasu (export-importeri i arhitekturisanje za strance) koja se vrti oko arhetipskog srpskog obrasca "trojke" (a la "Nešto između", ali sa sentimentom "Bala na vodi") uz obilje seksa i prilika za idiotske replike.
TROJE (2023, r. Petar Pašić)
Kako je film počeo, tako mi se želudac prevrnuo kad sam shvatio šta me čeka i kroz prste sam gledao u ekran očekujući spektakularne blamove koje očekuju namernika koji je „u Srbiji“ krenuo tim putem – od trećerazredne produkcije, bednih lokacija i scenografije, očajne i neuverljive glume, još očajnijih i neuverljivijih junaka do scena seksa koje će biti kafansko gošćenje za srboretardiranog gledaoca. Međutim, ništa se od toga nije desilo.
Iako Pašićev film ima mana, koje se tiču preškolski očigledne tročinske postavke, do relativno mlako i nemušto izvedene „spoznajuće“ katarze u trećem činu, glume koja nije uvek ujednačenog visokog kvaliteta i nekih prosečnih izvedbi (rođendan na kraju), ovo je film koji ima dobar ritam, koji uspeva da kreira zanimljivu i intrigantnu atmosferu, koji uverljivo luta između čardaka „na Dedinju“ i ovih naših „na zemlji“ sa svojim junacima, koji je svojim glumcima pružio priliku da se pokažu i oni su to iskoristili (svo troje glavnih glumaca su na visini zadatka, ali posebice Marina Ćosić) i na kraju on uspeva da emotivno poentira sa pričom o troje ljudi koji naoko imaju sve, sem onoga ko im treba.
Troje iz ove priče su: Ivan, Vera i Aleksandar. Ivan je „tatin sin“ koji krade bogu dane u nekoj od tatinih firmi, lako moguće zavisnik od seksa, posvećen otac i suprug Vere, koja radi sa Aleksandrom, Ivanovim prijateljem koji je i upoznao sa Ivanom. Njih dvoje imaju neki arhitektonski atelje i uspešno rade „za Šveđane“. Ivan neprekidno vara Veru i ta praksa počinje lagano da bude nagrižena kada Vera izrazi želju za malo „uvrnutijim“ seksom, što otvara put i mogućoj trojci… sa pretpostavljate kim. Ono što paralelno s tim saznajemo jeste da Aleksandar nikada nije prestao da voli Veru, a pod kraj filma još neke detalje koji taj komplikovani odnos dodatno boje, objašnjavaju i otužnjuju.
Pašić svakim svojim filmom („O bubicama i herojima“ i „The Pond“) pokazuje da ume da režira, i da preteruje u tome. Pa i ovde pored efektnih finčerovskih postavki (rekao bih da je on bio inspiracija) imamo povremeno nepotrebne vratolomije dronom, ali ceo taj rediteljski badibilding odgovara višeklasju junaka i ne kvari jednu vrlo jednostavnu priču o troje ljudi koji su na trenutak ostvarili nešto što su želeli i potom izgubili sve što su imali pre toga. I pravo je čudo da je jedan srpski film uspeo u nečemu tako jednostavnom.
OCENA: 8/ 10
Bonus video: Otvaranje Festa
