"Gde je dno - da li da zatvorimo škole, okrenemo se religijama i konačno pobijemo": Feđa Štukan za Nova.rs o zabrani ulaska u Srbiju, "Sablji"...

- Kad sam krenuo u Beograd, na festival Krokodil znao sam da su velike šanse da me ne puste da uđem u Srbiju. Bio sam, na neki način, i spreman na to. Zato je i moj advokat bio s druge strane pulta za pasošku kontrolu, u slučaju da mi se nešto desi. Mi, zapravo, nismo imali nikakav dokaz, papir da ne mogu da uđem u Srbiju. No, postojala je neka nada da se to, ipak, neće desiti.

Ovim rečima sarajevski glumac Feđa Štukan priseća se za Nova.rs nemilog događaja, koji se zbio pre dva meseca na aerodromu "Nikola Tesla" kad je priveden, privremeno mu oduzet pasoš, proveo noć u Surčinu i ujutru deportovan u BiH. U obrazloženju zabrane ulaska Feđi Štukanu u Srbiju stajalo je da je to zbog "negativne procene bezbednosnog rizika".

Nije to, međutim, bio prvi put da je glumac zadržan na granici. I prošle godine, nakon što je u Beogradu prisustvovao protestima "Srbija protiv nasilja", zadržan je na granici, ali tada nije bilo zvaničnog obrazloženja.

Još tada je, kako Štukan podseća u razgovoru za Nova.rs koji je rađen tokom nedavno završenog Sarajevo film festivala, čuo, doduše nezvanično, da mu je zabranjen ulazak u Srbiju:

- Bio sam siguran da postoji zabrana, samo što nisam imao dokaz. I sada sam, na takav način, dobio dokaz da ne mogu da uđem u Srbiju. I na osnovu tog dokaza možemo da pokrenemo neku tužbu ili parnicu… Ali, sve sam to prepustio svom advokatskom timu u Beogradu. Advokati znaju šta nam je dalje činiti, da li i koga treba tužiti. Ali, ono što je najzanimljivije u svemu jeste što zvanična zabrana ulaska nema nikakav rok trajanja… I zato mi se čini da je to na duži vremenski period, možda čak i doživotno. Obično se daje na godinu, dve ili tri, ali na papiru, koji je meni uručen, ne stoji trajanje zabrane ulaska. Zato je moguće da će to biti zauvek...

U obrazloženju stoji da ste vi rizik po Srbiju?

- Da, sigurnosna pretnja. Ako postoji čovek koji je manja pretnja od mene, voleo bih da ga upoznam. I to, ne samo što se tiče ovog slučaja, nego i inače u životu. Pa kome ja da pretim…

Spekulisali ste više puta da su vaši istupi u javnosti, prisustvo protestu u Beogradu, ili vaša knjiga "Blank" mogli da budu razlog ovakvog poteza srpskih zvaničnika. Ali, zašto su otišli tako daleko?

- Verovatno zato što sam dobio previše medijske pažnje u Srbiji, ljudi su me zavoleli i počeli da slušaju ono što imam da kažem. Moguće da su se prepali od toga da bih mogao da promenim nacionalističku paradigmu u Srbiji. I donekle sam to prilično dobro i radio. Ali, nisam siguran da bi to moglo potpuno da poremeti njihove velike planove. U odnosu na čitavu naciju, uslovno mali broj ljudi je dolazio na moje promocije. Nažalost, mali broj ljudi na ovim prostorima čita knjige. Vlast manipuliše tom većinom koja ne uzima knjige u ruke. Oni koji čitaju svakako misle slično kao i ja. Ali, nisam im ja promenio mišljenje, već su samo tražili potvrdu svog suda i našli je u mojim govorima u javnosti i u knjizi.

Niste bili u Srbiji više od godinu dana. Kad gledate sa strane kako vam izgleda Srbija, naročito posle poslednjih izbora, a kako BiH posle promene vlasti?

- U BiH su se, za razliku od Srbije, desile očigledne promene koje ne mogu da negiram. Znate, mi nismo ovde u Sarajevu 30 godina imali nijedan veliki koncert ozbiljne, ma ni neozbiljne grupe. To, jednostavno, nije bio deo kulture i tradicije ovde nakon rata. I sad, kako se vlast promenila, počeli su da dolaze muzičari i sviraju. Pa videli smo Stinga. Postoji želja za kulturom. Ispred Narodnog pozorišta Sarajevo redovno svira Filharmonija, i dođe na hiljade ljudi da ih gleda. Ljudi su željni svega, čitavih 30 godina ovde je vladala zatucanost. A to je, izgleda, deo kulture - zatucanost, neobrazovanost, stagnacija. Ne napreduje se dalje, već se svi uporno drže postulata koji ovima na vlasti omogućavaju biračko telo koje za njih glasa u velikom broju.

Vaše kolege, poput Jasmile Žbanić i Danisa Tanovića, govorili su tokom Sarajevo film festivala o neveseloj situaciji kad je u pitanju bosanskohercegovačka TV i filmska produkcija…

- Da, ukinut je BiH kontent leb. Taman je sve super krenulo i snimljeno je puno serija. Ali, neki su ovde očekivali da se sve pare daju za jedan projekat koji će osvojiti Oskara, Zlatnog medveda i apsolutno sve nagrade na svetu. Ali, to tako ne ide. Pa, u Beogradu se u jednom trenutku radilo po 50 serija i iz toga je isplivalo deset koje su fantastične. Zato nam je potreban kvantitet. Ovde smo imali opredeljenih tridesetak miliona, i od tog novca su snimljene dve-tri totalne "fule", ali i isto toliko serija na svetskom nivou. Mora se ulagati novac, ali i napraviti selekcija ljudi, tako da se onima koji su do sada stajali iza loših projekata više ne daju pare. Ako neko napravi pet loših projekata, sigurno šesti neće biti dobar. Ovde su davali pare paušalno, gotovo svakom ko ih je tražio. I na kraju nisu našli ni dobar način da te serije prodaju. Strimovale su se preko veoma komplikovane aplikacije. Ja sam dva puta, preko te aplikacije, pokušao da gledam seriju "Kotlina" i nijednom nisam uspeo. I ne samo ja. I zbog pogrešnih ljudi, odluka, distribucije nije mogao da se zaradi novac. A samo kad bi se ljudi koji ne znaju posao sklonili s funkcija i tu došli kvalitetni sve bi profunkcionisalo i mogle bi da se zarade ogromne pare koje bi se dalje ulagale u više nego rentabilan posao.

https://www.youtube.com/watch?v=sh9cXUWrIPw

Na Sarajevo film festivalu premijerno su prikazane epizode nekoliko novih serija u kojima igrate, a jedna od njih - "Komar" - u kojoj priča počinje da se plete kad autobus koji saobraća na relaciji Sarajevo - Jajce nestaje u noći na području istoimenog planinskog prevoja, nestrpljivo se očekuje…

- Da, to je prva bosanska sajns-fikšn serija, prva misterija koji je ikada rađena ovde. Kad sam prvi put dobio deo scenarija na čitanje meni je to delovalo kao gomila nepovezanih stvari. Koncept reditelja bio je da niko od nas glumaca ne zna šta se dešava u sledećoj priči i to je na kraju super ispalo. Kreator "Komara" i jedan od reditelja Timur Makarević uvukao me je u tu priču i zaista kupio, uprkos mojoj skepsi. I mislim da je to neverovatan projekat. Dugo nisam video nešto tako novo i drugačije. Nema veze što je bosansko, toliko je kvalitetno da se ne vidi da je iz bosne, a ono što je u "Komaru" uradio direktor fotografije Dušan Joksimović je pravo remek-delo!

Igrate i u "Sablji", koju ćemo konačno gledati od 2. novembra. Prisetili ste se na predstavljanju serije na Sarajevo film festivalu da i danas znate gde ste bili i šta ste radili 12. marta 2003. kad je ubijen Zoran Đinđić. Koliko je izazovno bilo igrati u seriji koja se bavi tim tragičnim činom, i to jednog od policajaca koji istražuje slučaj atentata?

- Bilo je veoma izazovno, zato što se ni sada ne zna tačno šta se toga dana desilo. I ono što se zna toliko je komplikovano. Ogroman trud sam uložio da saznam što više, pročitam sve moguće i smislim način kako sve to izneti. Mi glumci tokom serije, zapravo, ni sami nemamo pojma šta se dešava, a na kraju se sve rasplete, no neću da spojlujem "Sablju"… Bilo je zanimljivo da radim baš zato što se toliko toga ne zna. Ali, Vladimir Tagić i Goran Stanković toliko su ušli u "materiju", oni su kao dva draga "ludaka". Kada su mi ponudili ulogu - a trebalo je da igram detektiva kojeg je na kraju Ljuba Bandović tumačio - već su toliko bili u svemu da su jedan drugome nastavljali rečenice i misli. Kao da jednu misao izgovaraju dva čoveka.

A zašto je ovo tlo puno krvi?

- Zbog neobrazovanosti. Ovde je glavni problem što su ljudi potpuno zaboravili šta znači obrazovanje. Neko ko potpuno uništi školski sistem, kao što je to slučaj na ovom tlu, ne može da očekuje napredak. A i deca su sad zbog veštačke inteligencije zaboravila kako se uči. Bojim se da, ne samo da stvaramo decu koja neće znati ništa, već profesore koji neće imati čemu da nauče one koji dolaze. Sve ide nizbrdo. Da bi bilo šta krenulo u pozitivnom smeru trebalo bi odmah uvesti fantastične školske sisteme, kakve imaju Finska ili Danska. I da očekujemo prve rezultate za 20 godina. Ali, to se neće desiti, rezultata neće biti za 20 godina... I ne znam više gde je to dno ovdeGdeje . Možda da zatvorimo sve škole, okrenemo se religijama i konačno se pobijemo.

Vaš autobiografski roman "Blank" prošao je odlično. Pominjali ste nastavak...

- "Blank" se trenutno prevodi na češki jezik, i izlazi u toj zemlji u novembru, francuski i nemački prevodi su već gotovi. Prevodi se i na mađarski, slovački, i još nekoliko jezika… Postoje opcije za snimanje serije po knjizi, ali to još nije dovoljno opipljivo. Nisam siguran da li bih znao da napišem nešto drugo, neku fikciju, jer kad imaš svoju, istinitu priču onda nemaš problem sa strukturom romana. Imam još toliko životnog materijala da ne bih morao da izmišljam ništa, tako da će možda i biti.

Mislite li da ćete ikada ponovo kročiti u Srbiju?

- Dobijam sve vreme puno poruka podrške iz Srbije i pokušavam da odgovorim na svaku. Puno ljudi i dalje traži da napravim promocije, ali sumnjam da će se to skoro desiti. Verovatno treba da se promeni vlast. Voleo bih da mogu da dođem i zbog prijatelja i porodice i zato što volim Srbiju i Beograd, ali moraću negde drugde dok se ovo ne reši. Žao mi je što je tako ispalo…

Bonus video: Feđa Štukan