2
Filmske magije više nema kao nekada. Sada smo okruženi pokretnim slikama svakodnevno i ona se izgubila. Zato je moj izazov da publika uđe u bioskop, zaboravi da gleda film, već uskoči u drugi život, rekao je slavni reditelj Ašgar Farhadi na onlajn radionici na 15. Kustendorfu.
Iranski režiser i dvostruki dobitnik Oskara za najbolji film na stranom jeziku Ašgar Farhadi održao je radionicu, a publika je imala prilike da pre toga odgleda njegov film „Heroj“. U pitanju je drama o Rahimu koji je u zatvoru jer nije uspeo da otplati dug. Tokom dvodnevnog izlaska, on čini dobro delo koje će ga nakratko katapultirati među zvezde društvenih mreža. Petnaest minuta slave daće mu priliku da pokuša da ubedi zajmodavca da povuče tužbu. Ali, nada je kratkog veka, a život ne teče uvek prema planu.
Govoreći o inspiraciji za film, Farhadi je rekao da ju je našao u pravosuđu Irana u kojem je je vrlo česta situacija da ljudi završe u zatvoru jer nisu mogli da vrate dug zajmodavcu.
– Likovi u mom filmu imaju tu jednostavnost, ali se u njima i među njima toliko kompleksnog događa. Širaz nije mali grad, ali nije ni glavni i u njemu ukoliko imaš problem, to nije samo tvoj problem, nego će postati problem svih oko tebe. Tako je i sa mojim likom. Kada mu se nešto loše desi, svi oko njega se u to uključuju – objašnjava Farhadi i dodaje:
– U Iranu se događa da kada od zajmodavca uzmete kredit lako možete završiti u zatvoru ukoliko ne možete da vratite dug samo na osnovu jednog papira. Problem je što oni ne mogu da rade da taj dug vrate, te im često pomažu posebne humanitarne institucije.
Njegovo ostvarenje, ističe, predstavlja put junaka do samog sebe. Putovanje do heroja.
– Naravno, on nije savršen, niti je heroj oduvek. U toku filma ta reč dolazi do ironijskog značenja jer se radi o osobi koja u životu nije sposobna da donosi odluke, već to čine svi drugi umesto njega. Tek na kraju on postaje heroj kada odluku preuzima u svoje ruke – kaže reditelj.
Ističe da njegovi junaci u filmovima ne pripadaju ni apsolutno dobrim, ni apsolutno lošim, već takvim da ga razume bilo ko na planeti.
Upitan ko su danas heroji, Farhadi tvrdi da oni – ne postoje.
– Ne verujem da postoje heroji u današnjem svetu. Ne u svakom pogledu. Mediji lako od ljudi čine heroje, ali to nisu pravi uzori na koje bismo mogli da se ugledamo. Često se događa da kada nam umre neko blizak, pretvaramo ga u heroje jer više ne možemo da im zameramo. Pravih idola nažalost nema, zato smatram da nam ostaje da se trudimo da budemo heroji našoj porodici i bliskim prijateljima – smatra oskarovac.
Ovenčan sa dva Oskara za najbolji strani film za „Razvod“ (2011) i „Trgovca“ (2016) i Gran prijem u Kanu za „Heroja“ (2021) reditelj je priznao da ga u stvaranju „privlači svakodnevni život i njegove drame“.
– U istoriji kinematografije postoje mnoge drame u kojima se ne osećaju stvarni ljudski životi, i filmovi koji su veoma realistični ali nemaju dramu. U svojim filmovima pokušavam da spojim te dve stvari zajedno. U kinematografiji se drame dešavaju u malim stvarima koje se čine nevažnim. Kao i u životu, male greške prave krize i velike drame. U “Heroju“ nekoliko pogrešnih rečenica stvara dramu. Takav je u suštini i život – rekao je reditelj.
Govoreći o položaju filma danas, kaže da je svestan da je nekada pokretna slika bila magična, a da sada u svakodnevnom susretu sa njima one gube značaj.
– Zato je za mene izazov da publika uđe u bioskop i zaboravi da gleda film, nego da uđe u jedan drugi život.
Farhadi je, između ostalog, pomenuo da su mu uzori mnogi reditelji iz Irana, stvaraoci zlatnog doba italijanskog filma poput Vitorija De Sike i Federika Felinija, zatim američki sineasti sedamdesetih kao Sindi Lumet i Martin Skorseze, ali i francuski novi talas.
Upitan da li bi režirao serije, Farhadi je odgovorio da u nekima ima magije, ali da još uvek želi da pravi filmove jer ga interesuje pripovedanje u dvočasovnim okvirima. Od serija koje gleda često sa porodicom izdvojio je „Černobil“ i „Krunu“.
Farhadi je rekao da trenutno radi na scenariju što će potrajati do sledeće godine, kada će odlučiti da li će ga pretvoriti u film.
– Nadam se da ću doći ponovo na Mećavnik – poručio je na kraju reditelj koji je bio gost „Kustendorfa“ 2014. godine.
Bonus video: Drvengrad u znaku Kustendorfa