"Tako mi je žao, izgubio sam dragog prijatelja": Dušan Otašević o odlasku Radomira Damnjanovića Damnjana

Jedan od naših najpriznatijih likovnih umetnika Radomir Damnjanović Damnjan, koji je preminuo u Milanu u 90. godini, prvu sliku načinio je još kao student. Bilo je to 185. godine a sliku je nazvao "Kalemegdan".

Već s tom slikom uspostavio je specifičan tip pejzaža koje će kritika vrlo brzo primetiti te će šezdesetih godina 20. veka biti pozivan na mnoge izložbe. Potom biva uvršten u grupu umetnika koja je, posle godina modernizma i apstrakcije kao dominantne tedencije, unela predmet. Tu "novu realnost" likovni kritičar Đorđe Kadijević je nazvao "novom figuracijom beogradskog tipa".

Miljenik publike u to vreme izlaže u inostranstvu, priznat je, kritika ga pažljivo prati i vrlo je blagonaklon prema promenama u umetnosti, ali sredinom šezdesetih Damnjan će metodom dekonstruisanja elemenata uspostaviti nove pravce, podsećala je za Nova.rs Gordana Stanišić, koja je 2020. u Narodnom muzeju bila autorka velike retrospektivne izložbe "Damnjan na iskustvima Damnjana".

Dok su na početku Damnjanova dela otelotvoralavala intimistički pariski duh, kasnije se uočava direktna veza s američkim slikarstvom. Sam umetnik, nakon studentskih protesta 1968. godine, opet kreće u novom pravcu. Tako je 1971. godine u Studentskom kulturnom centru bila organizovana revolucionalna postavka "Drangularijum" na kojoj Radomir Reljić, Dušan Otašević, Halil Tikveša, Milija Nešić, Stevan Knežević, Stojan Kovačević Grande, Marina Abramović, Dragoljub Raša Todosijević, Evgenija Demnievska, Urkom Gergelj, Bora Iljovski, Bojan Bem, Neša Paripović, Josif Alebić, Slobodan Era Milivojević, Zoran Popović izlažu omiljene predmete umesto klasičnog umetničkog dela. A Damnjanović, umesto predmeta, na mašini je tad otkucao: "Pošto nisam mogao da se odlučim koji mi je predmet omiljeni, molim da mi se u galeriji omogući prostor da izložim ovu svoju izjavu".

Na Aprilskim susretima u SKC-u 1972. Damnjan radi delo u čast sovjetske avangarde i, pored teksta, uvodi još dva nova elementa u svoju umetnost - autoportret i fotografiju. Izlagao je 1976. na Bijenalu u  Veneciji, a dve godine ranije nastanio se u Milanu.

A upravo jedan od učesnika one revolucionarne izložbe u SKC-u, akademik i slikar Dušan Otašević priznaje za Nova.rs da je rastužen vešću o odlasku dragog prijatelja:

- U jednom periodu života gajili smo velike prijateljske, porodične odnose. Takođe i profesionalne, i imali smo nekoliko zajedničkih umetničkih akcija. Ali, 1974. seli se u Milano. I dugo godina viđali bismo se kad god je dolazio u Beograd. O Damnjanovom opusu se sve zna, i svakako spada među naše najznačajnije umetnike. Jako mi je  žao što sam izgubio prijatelja - priznaje Otašević.