"U čekaonicama" i "Farkaždin" najbolje knjige: Dragana V. Todoreskov i Ljuba Živkov dele Nagradu "Stevan Sremac"

Žiri za dodelu Nagrade "Stevan Sremac", kojeg su činili Vladislava Gordić Petković (predsednica), Stana Dinić Skočajić i Mihajlo Pantić odlučio je da priznanje podele Dragana V. Todoreskov za knjigu "U čekaonicama" i Ljubomir Živkov za knjigu "Farkaždin".

Nakon što je razmotrio 58 pristiglih proznih dela objavljenih 2023. na konkurs, žiri je jednoglasno doneo ovu odluku. Obrazlažući odluku da jedan od laureata nagrade, koju tradicionalno dodeljuju grad Niš i Niški kulturni centar, bude "venac priča" Dragane V. Todoreskov "U čekaonicama" napominju da može biti "čitan i kao fragmentarni roman, ne samo zato što junakinje povezuje prostor sadašnjeg Novog Sada: ratovi i siromaštvo, krize vrednosti i socijalno raslojavanje tek su kulise koje snažnije naglašavaju ženske snove i strahove, iluzije i fiksacije, terapije i simptome" i dodaju:

- Podnaslov "istorija ženskih mentalnih poremećaja" ne otkriva odmah u kojoj su meri junakinje proznog prvenca Dragane V. Todoreskov izmanipulisane, ne dopušta da naslutimo kako su se zatekle "u čekaonici" za neki bolji život, kako su neke od njih u svojim zanosima stigle do samoće, poraza i zabrane prilaska muškarcu svojih snova. Koliko ih god remetili nelojalni ljubavnici, nepouzdani prijatelji, posesivna porodica, brutalni poslodavci i neutaživa potreba za ljubavlju, one opstaju, grozničave ali ponosne. Kroz krize prilagođavanja i oseku optimizma probijaju se u pratnji svojih psihoterapeuta, kojima je dodeljena uloga dobronamernog i nemoćnog, ali nekompetentnog boga - naveo je žiri posebno ističući stilsku, tematsku i jezičku izbalansiranost knjige "U čekaonicama".

A drugi laureat "Stevana Sremca", autofikcijska knjiga zapisa i sećanja "Farkaždin" Ljubomira Živkova "rekreira svet detinjstva i životne radosti nepomućene razočaranjima koja pristignu sa odrastanjem i zrelošću".

- Šeretski i ironično, sentimentalno i nostalgično, ali ne i sa ravnodušne distance, Ljubomir Živkov kao tematsko-motivski "naslednik" Sremčeve proze na duhovit način demontira misterije i svog rodnog mesta i banatskog mentaliteta. Detinjstvo i odrastanje su životno doba kada se suočimo sa stvarima i pojavama koji deluju čudesno i bezmalo nezamislivo; kasnije fantazija stvarnosti postepeno postane razumljiva i predvidljiva. Slika o svetu koju ima pripovedač tek suočen s prvim znanjima o životu može se meriti sa najvećim svetskim čudima. U zadivljenom i ushićenom dečjem pogledu se kao u Markesovoj prozi mešaju fenomeni prirode, iskustva i tehnologije: u tom svetu "novo vedro sijalo se lepše od srebra", jedan sedmogodišnjak već je video "barem jednog rođaka u mrtvačkom kovčegu", a najveći iskorak iz svakodnevice je odlazak u svatove - obrazložio je žiri, uz opasku da je "Farkaždin" knjiga napisana iskusnom rukom i vedrim duhom koji je kontrastno i katarzično postavljen naspram svih iskušenja i iskustava koje čine život.

Prvenac Dragane V. Todoreskov, koje je 2023. objavilo "No Rules izdavaštvo", donosi priču o heroinama našeg doba, preosetljivim i unezverenim vlasnicama izgubljenih iluzija, svojevoljno zarobljenih u čekaonici za izlečenje i bolji život. Mirjana Đurđević je, pišući o knjizi "U čekaonici", zabeležila da bi volela bih da pročita zbirku priča s komplementarnim podnaslovom - "Istorija muških mentalnih poremećaja" iz muškog pera i vizure, ali jednako dobro promišljenu i napisanu kao što je to zbirka Dragane V. Todoreskov.

- Jer dogod se njihove muke objašnjavaju jedino kao „On, znate, pije…“ ili „On je ostao veliki dečak“ - nikome neće biti bolje. Ni u životu ni u književnosti - zaključak je Mirjane Đurđević.

Živkov u knjizi "Farkaždin", koju je prošle godine objavila "Laguna", kao kroz pukotinu napravljenu u zaboravu plete i raspreda žive slike svog zavičaja, sve one razgovore, godišnja doba, mobe, kosidbe, svinjokolje, snegove, a pre svega ljude, među kojima je većina odavno između Jamura i Selišta, gde je seosko groblje... Posredi je mozaik, zamišljen možda da bude crno-beli, kao žurnal koji je prethodio svakom filmu u lokalnom bioskopu "Omladinac", jednom od rodnih mesta autorove poetike, koji se sam od sebe bojadisao: na njegovoj pozadini vide se i plavetnilo letnjeg neba, i zelenkasta voda Tamiša, i paradajz koji se u bašti crveni kao što bulke poziraju ispred polja žita, kroz proreze na kotarkama probija se zlatna boja kukuruza - i čitalac će se vratiti, ako je bivao u Banatu, jeziku sela i govoru paora, uživaće u šalama koje Banaćani najčešće prave na svoj račun, jer kad se smeješ sebi, nema ko da se ljuti...

Bonus video: Sajam knjiga