2
Da je um koji je izvajao Davida ili oslikao Sikstinsku kapelu bio umetnički div i verovatno jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji niko ne sumnja, ali jedna nova studija otkrila je veliku tajnu Mikelanđela Buonarotija.
Italijanskom skulptoru, slikaru, arhitekti i pesniku još za života, u doba renesanse, nadenuli su nadimak Božanski… No, nova naučna studija Mikelanđela „spušta na zemlju“.
Italijanski naučnici su rešili da, putem ličnih „dragocenosti“, dođu do jasnije slike ne o tome kakav je bio, već kako je izgledao umetnički genije. Iako se zna kakav je Mikelanđelov lik, zahvaljujući portretima koje su načinile njegove kolege, malo toga je poznato o detaljnijim fizičkim karakteristikama koje su ga krasile.
Upravo to otkriva nova studija, čiji su autori došli do zaključka da je Mikelanđelo, po današnjim standardima, bio izrazito malen čovek.
Za svoju analizu naučnici iz Istraživačkog centra za antropologiju koji se nalazi u italijanskom mestu Avoli koristili su obuću pronađenu u Mikelanđelovom domu u Firenci nakon njegove smrti 1564. godine.
Ta obuća, od čega je jedan par ravnih kožnih cipela i jedna jedina kožna papuča, s obzirom da je druga ukradena još 1873. godine, danas se čuva u Firenci, u muzeju koji je napravljen od nekadašnjeg doma velikog umetnika – Kaza Buonaroti.
A study of #Michelangelo’s footwear proves the man was very small, but his impact was gigantic! https://t.co/HzIwznYCbO pic.twitter.com/2q9jMKV6vj
— Ancient Origins (@ancientorigins) September 5, 2021
Tim naučnika je svoju analizu, i otkrića do kojih su došli, objavio u septembarskom izdanju specijalizovanog časopisa „Antropologija“ (Anthropologie), prenosi sajt „Smitsonijan magazin“.
Za umetničkog diva se zna da je bio asketa u svakom smislu. Govorio je:
„Koliko god da sam bogat, uvek ću živeti kao siromašak“.
Bio je uzdržan i kada su u pitanju osnovne ljudske potrebe – jelo i piće. Jeo je iz „neophodnosti, a ne zadovoljstva“, pričao je svojim prijateljima.
Bio je uzdržan i kada su telesna zadovoljstva u pitanju. Spekuliše se da je imao platonsku vezu sa rimskom pesnikinjom i udovicom Vitorijom Kolonom, ali sumnja se da je bio u gej vezi i sa svojim šegrtom, slikarem Askanijom Kondivijem.
I posle svih tih mitova i legendi o Mikelanđelu Buonarotiju, italijanska studija prvi je projekat ove vrste koji otkriva slikareve i vajareve fizičke atribute na osnovu ličnih predmeta. Nakon podrobne analize pronađene obuće naučnici su došli do zaključka da je Mikelanđelo bio veoma niskog rasta. Prema njihovoj proceni, velikan umetnosti bio je visok samo 157 santimetara.
Iako je, sa pravom, bilo nedoumica da li je pronađena obuća zaista pripadala slikaru i vajaru, autori studije Frančesko Galazi i Elena Varoto procenili su da zaista potiče iz Mikelanđelovog vremena, prevashodno na osnovu materijala i dizajna. S obzirom da su par cipela i jedna papuča bili istovetne veličine autori studije su zaključili da ih je nosila ista osoba – kao i onu koja je odavno ukradena.
U Italiji je danas prosečna visina muškaraca nešto više od 172 santimetra. Ali, pre 500 godina muškarci na čitavom Starom kontinentu bili su, u proseku, niži. I dok bi danas neko posprdno nazvao Mikelanđela „kepecom“ u ono doba takva reč se ne bi mogla izgovoriti.
Ova nova otkrića kao da potkrepljuju jedan delić iz čuvene knjige koja je svetu približila renesansnu umetnost. U pitanju je delo Đorđa Vazarija „Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata“ (Lives of the Most Excellent Italian Painters, Sculptors, and Architects). To cenjeno delo iz pera Vazarija, italijanskog slikara, skulptora i pisca, opisuje Mikelanđela kao čoveka „srednje visine i izrazito širokih ramena“. Vazari u svom delu zaključuje da je umetnik sve su svemu „bio dobrih proporcija“, podseća sajt „Artnet njuz“. Dakle, u ono vreme, bio je čovek prosečne građe i visine.
Naučnici su bili prinuđeni da se za ovu studiju oslone samo na obuću, s obzirom da im posmrtni ostaci Mikelanđela Buonarotija nisu bili dostupni. Posmrtni ostaci umetnika nikada nisu ekshumirani zbog čega je istraživačima jako teško da dođu do definitivnog suda. Umetnikovi ostaci počivaju u crkvi Santa Kroče u Firenci.
„Ekshumacija i potpuna antopološka i paleopatološka analiza Mikelanđelovih ostataka mogla bi da potvrdi tačnost više hipoteza o njegovim telesnim karakteristikama“, napominju autori studije.
Ali, ova vrsta konačne procene teško da može da bude data, zbog čega je takođe ovo samo još jedna od teorija. Jer obuća je mogla pripadati još nekome ko je boravio u umetnikovom domu…
Mikelanđelo je rođen 6. marta 1475. godine u Kaprezeu u Firentinskoj republici. Kada mu je bilo samo 13 godina počeo je da radi kao šegrt u umetničkom ateljeu poznatog slikara Domenika Girlandaja. I baš je tu savladao osnove fresko-slikarstva.
Bogom dani talenat nije prošao nezapaženo, o čemu svedoči podatak da ga je pod svoje skute uzeo tadašnji vladar Firence Lorenco Mediči.
Mikelanđelo je iza sebe ostavio mnoga umetnička dela od kojih i danas zastaje dah, od „Pijete“, „Stvaranja Adama“, „Strašnog suda“, „Eritrejske sibile“, „Bogorodice iz Briža“, „Mojsija“.
I naravno, „Davida“, remek-dela isklesanog u mermeru.
Grandioznu skulpturu, visoku više od pet metara, koja dočarava Davida koji je porazio Golijata, i čuva se u Galeriji „Akademija“, a replika na jednom od firentinskih trgova, i danas svi zovu „Div“…
Mikelanđelo je, prema svedočenjima, pred kraj života bio izrazito slabog zdravlja. Iako je doživeo duboku starost, napustivši ovaj svet u 88. godini, patio je od gihta, trovanja olovom, a imao je težak oblik artritisa u rukama. O njegovim boljkama pronađena su svedočanstva u rukopisima koje je ostavio iza sebe, ali jasno je to i kada se pogledaju umetnikovi portreti nastali u godinama pre neumitnog kraja, do kog je došlo 1564. u Rimu.
