Naš glumac se sa 13 godina odao narkoticima, a preminuo je u 52. od opake bolesti: "Uzimao sam heroin u bolnici, a da niko nije znao“

Već sa sedam godina ušao je u svet glume i brzo stekao status zlatnog dečka domaće kinematografije. Međutim, Igor je brzo postao neko čije se ime, nažalost, povezuje sa teškim drogama.

Igora Pervića pamtimo po ulogama u filmovima i serijama „Lajanje na zvezde“, „Crni bombarder“, „Noć u kući moje majke“, "Bure baruta", "Lisice", "Vratiće se rode", "Gorki plodovi", "Moj rođak sa sela", "Samac u braku", "Nemanjići - rađanje kraljevine", "Urgentni centar", "Žigosani u reketu" i mnogim drugim, a osim izvanrednim talentom, pažnju je privlačio i izgledom, te je vrlo mlad dobio titulu najlepšeg domaćeg glumca.

Rođen je u umetničkoj porodici. Njegova majka Lidija Pilipenko je bila balerina, a otac Muharem Pervić čuveni pozorišni kritičar. Međutim, Igorov glumački talenat u senku je bacila zavisnost, te se njegovo ime često povezuje sa teškim drogama.

Svojevremeno je gostovao u emisiji “Crni biseri” , gde je otvoreno pričao o svojoj teškoj borbi, a najveću zahvalnost iskazao je svojoj tadašnjoj supruzi. Pakao sa drogom krenuo je još od njegove 13. godine.

„Kad udahnete taj lepak, onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni i od spoljašnjeg sveta i realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar i da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razdvajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad, pošto taj lepak smrdi mnogo, onda smo svi nosili četkice za zube i kalodont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak“, ispričao je Igor svojevremeno, preneo je "Blic".

Roditelji nisu znali šta se dešava sve dok im to nije rekao Igorov drug sa kojim je trenirao košarku.

„Ja sam trenirao košarku i bio dosta dobar u tome. Jedan dan se na treningu pojave moja majka i moj očuh. Tad sam imao skoro 14 godina. I tu je bio jedan moj drug sa kojim sam zajedno trenirao i on je rekao mojim roditeljima čime se ja bavim. I hvala mu na tome. Tada sam mislio da mi je najveći neprijatelj, ali se ispostavio kao sjajan prijatelj. Oni su došli, ja sam ih video na tribinama i pitao se zašto su tu. Posle smo povezli tog mog druga i sve mi se činilo da će tu nešto biti. Kako je on izašao iz kola, tako sam ja dobio šamarčinu što od Lidije što od mog očuha, da mi je glava skoro proletela kroz šoferšajbnu“, rekao je Pervić.

„Droga daje lažnu snagu i osećaj nepobedivosti. Više je bilo dečaka iz mog razreda koji su se drogirali. To je bila ekipa sastavljena od par razreda, ali smo bili iz iste škole, iste smene. Bilo je oko nas 12, a bogami, oko sedam-osam više nisu živi”, dodao je glumac tada.

Na pitanje kako je počeo da koristi heroin, Igor je bio ogoljujuće iskren:

“Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva… Ja sam bio strašno zaljubljen u nju… Imao sam motor, ‘tomos automatik’, tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo... ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: ‘Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim’. Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve 'rekvizite'. Ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka… I stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma. I ja, naravno, da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem - 'hajde'. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo… To. Nikad nisam uzimao na nos”, pričao je Igor.

Na početku nije trebalo puno para za to, ali su onda došli problemi kada su počele male krize. I onda je, kako ističe, počelo – iz novčanika maminog, pa iz očuhovog, pa tatinog, pa tatinih prijatelja… A onda su, jednom prilikom, u njegovom džepu slučajno našli špric.

„Poslali su me u ‘Dragišu Mišovića’. Balkon moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici, a da niko nije znao“, prisetio se on.

Majka ga je, kako je rekao, nalazila u takvim stanjima da nije mogla nekad da ga gleda.

„Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us*anog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem“, rekao je on iskreno.

Velika podrška u periodu odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, književnica Jasmina Holbus.

„Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve“, ispričao je tada Igor Pervić.

Nažalost, Igor je preminuo 2019. godine, nakon borbe sa rakom jetre.