„Boli me duša, bole me oči“: Nadogradnja na Dorćolu koja je urađena tako da prolaznici skreću pogled od muke

Beogradski Dorćol krase zdanja koja su biseri arhitekture i čine prepoznatljivu urbanističku celinu naše prestonice. Ipak, mnoga od njih nisu preživela u svoj svojoj lepoti, između ostalog, i zbog nadogradnji.

Jedan od primera za koji građani kažu da izgleda groteskno i skreću pogled kad prolaze pored je zgrada na uglu Višnjićeve i Dušanove.

Kažu da, iako na prvi pogled deluje kao neka loša montaža, u pitanju je realnost.

Na jedno staro zdanje doslovno je stavljena nova zgrada u modernom ruhu koja potpuno odskače od okruženja.

Evo šta građani na to kažu u komentarima:

• „Još jedan urbanistički monstrum režimskih investitora i sličnih. Gradski arhitekta, građevinska inspekcija, urbanisti? Živi ste? Postojite li? Kako god, kartel će ostati upamćen po bezakonju, korupciji, primitivizmu, ali i po urbanističkom haosu...“
• “Estetika by ćacad.”
• „Donji Dorćol postaje mesto loše arhitekture. Investitori ruše kuće, u obavezi su da sačuvaju staro lice zgrade, ali nikako da nađu odgovarajuća rešenja za kombinaciju starog i novog.“
• „Boli me duša, bole me oči.“
• „To je pamet domaćih zavoda za zaštitu spomenika. Njihov zahtev je često da se naglasi razlika između originalnog dela objekta i novog dela. Cilj dakle nije lep objekat nego izgleda da se sačuva istorijski izgled. Meni je to malo bolesno... Ako se čuva, onda neka se ne gradi.“
• „Ovo je do arhitekte, ne do investitora (oni u 95% slučajeva prihvate dobro rešenje, naravno ako je max kvadratura).“
• „Hibridna arhitektura. Sve je ovo više-manje neprivlačno, čak i degutantno. Nema tu šta da se kombinuje staro i novo, jednostavno ne ide.“
• „Na stranu što je to estetski katastrofalno. Statitika ovog objekta je veoma upitna. Meni se čini da će iole ozbiljniji potres ovaj objekat poravnati sa zemljom.“