Ko je Rob Jeten koji je pomutio planove desničara: Na putu da postane najmlađi premijer Holandije, EU već slavi

Gert Vilders, krajnje desničarski populista koji je posle šokantne pobede 2023. godine promovisao ideju napuštanja EU, izgubio je skoro trećinu svojih birača nakon 11 haotičnih meseci u koaliciji svoje Partije za slobodu (PVV).

Istovremeno, izrazito proevropski liberal Rob Jeten doživeo je snažan uspon u završnim danima kampanje i sada ima realne šanse da postane premijer. Sa 38 godina bio bi najmlađi šef vlade od Drugog svetskog rata i prvi otvoreno homoseksualni kandidat na toj funkciji.

„Mnogi u briselskom mehuru dočekaće uspon jedne glavne, proevropske i reformski orijentisane partije“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman. „Holanđani imaju mnogo da ponude Uniji.“

Vlada neće biti poznata mesecima

Ali iako u Briselu sada svi sa olakšanjem dišu posle „Vildersovog intermeca“, evropski centristi i liberali ne bi trebalo da previše slave. Ako je suditi po prethodnim godinama, oblik nove vlade i njeni planovi neće biti poznati mesecima.

A do tada — ko zna šta će se dogoditi u Ukrajini, na Bliskom istoku ili u Trampovom trgovinskom ratu sa Kinom?

„Ključno je da nova vlada bude stabilna i spremna da donosi hrabre odluke, s obzirom na geopolitičke izazove s kojima se Evropa suočava,“ dodao je isti diplomata.
Demokratija 66 (D66) Roba Jetena nikada nije ostvarila bolji rezultat. Ako postane premijer, biće to prvi put da njegova partija drži tu funkciju. Ove nedelje rekao je za Politico da želi da „Holandija bude bliža Evropskoj uniji“.

U Briselu su zvaničnici diskretno pozdravili povratak Holandije i njenih uticajnih diplomata u središte evropskih poslova, nakon dvogodišnjeg perioda smanjenog uticaja.

Za odlazećeg premijera Dika Skofa, 68-godišnjeg tehnokratu, bilo je teško da nasledi dugogodišnjeg lidera Marka Rutea, sadašnjeg šefa NATO-a. Domaće podele dodatno su mu otežavale posao.

Suprotnost Vildersu

Jeten, međutim, predstavlja suštu suprotnost Vildersu, koji je EU želeo da drži na odstojanju. „Želimo da prestanemo da po navici govorimo ‘ne’ i da počnemo da govorimo ‘da’ za zajedničke akcije,“ rekao je Jetten.

„Evropa će se naći u očajnom položaju ako se ne integriše dalje,“ upozorio je.
Zvaničnici u Briselu očekuju da nova holandska vlada zadrži isti osnovni kurs po ključnim pitanjima: ograničavanje dugoročnog budžeta EU, strožu migracionu politiku, podršku Ukrajini i jačanje zajedničke odbrane.

Ipak, moglo bi biti komplikacija oko klimatske politike. Jeten je poznat kao zagovornik snažnih mera za zaštitu klime, a moguće je da će deliti vlast sa koalicijom Zelenih i Laburista (GreenLeft–Labor), koju je predvodio bivši potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

Balans između klimatske akcije i ekonomskog rasta biće ključan i za Brisel.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je ublažila neke klimatske mere pod pritiskom desnog centra, ali želi podršku za nove ciljeve smanjenja emisija gasova staklene bašte do 2040.

Pitanja stanovanja i migracija — često povezivana od strane krajnje desnice — bila su centralna tema i ovih izbora, i ostaće visoko na dnevnom redu EU.

„Ovo je istorijski rezultat jer smo pokazali da je moguće pobediti populističke i ekstremno desničarske pokrete,“ rekao je Jetten svojim pristalicama. „Spreman sam da formiram ambicioznu koaliciju što je pre moguće.“

Vilders se ne predaje

Ispod sloja dobre vesti za Brisel kriju se i znaci nestabilnosti.
Najpre — velika promenljivost birača: većina je odluku donela u poslednjem trenutku.

Vilders je sa 37 mesta u donjem domu iz 2023. pao na 26, dok je Jettenova D66 porasla sa devet na takođe 26 mesta, prema preliminarnim prognozama agencije ANP. Hrišćansko-demokratski apel (CDA) skočio je sa pet na 18 mesta.

Većina stranaka odbija da sarađuje s Vildersom, pa Jeten ima veće šanse za formiranje vlade. Ali Vilders tvrdi da nije gotov.

„Nećete se rešiti mene dok ne napunim 80,“ rekao je 62-godišnji lider pristalicama.
U opoziciji bi mogao da se ponovo oslobodi ograničenja vlasti i vrati se svojim zapaljivim kampanjama protiv islama, imigracije i EU. Donald Tramp, Marin Le Pen i Najdžel Faraž su već dokazali da politički povratci nisu nemogući.

„Očekivali smo drugačiji ishod, ali ostali smo čvrsti. Odlučniji smo nego ikad,“ napisao je Vilders na mreži X.

Kraj za Timermansa

Udarac proevropskom taboru je pad Fransa Timermansa.
Njegova levičarska koalicija Zeleni–Laburisti očekivala je dobar rezultat, ali je pala sa 25 na 20 mesta. Timermans je odmah podneo ostavku.

Bio je to poraz ne samo za njega lično, već i za Brisel. Kao bivši potpredsednik Evropske komisije i arhitekta Zelenog dogovora, često je smatran oličenjem „EU mehura“.

„Izgleda da nisam uspeo da ubedim ljude da glasaju za nas,“ rekao je. „Vreme je da vođstvo prepustim sledećoj generaciji.“
Jettenova otvorena proevropska pozicija mogla bi mu se jednog dana obiti o glavu. Ako ne uspe da opravda očekivanja birača, njegovi evroskeptični protivnici brzo će pronaći objašnjenje za neuspeh.

A istorija Holandije — i Evrope — pokazuje da takvi argumenti lako nađu publiku.