Borba za izlazak iz senke: Priče naših savremenih umetnika

Kultura 12. jun. 202117:30
Podeli:
Dorcol Platz izlozba Sajam savremene umetnosti
Sajam savremene umetnosti Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Neprestani izazovi, stalne kočnice i barijere, borba da svoja dela učine vidljivim i izađu iz senke i pokušaj da se maksimalno iskoriste male mogućnosti koje im se ovde pružaju, zajedničko je svim našim mladim umetnicima, koji ovih dana predstavljaju svoja dela na Sajmu savremene umetnosti u Dorćol placu.

Raznorodni likovni radovi, potpuno različite tehnike, boje, stilovi iza kojih stoji 26 naših umetnika mlađe generacije i brojni posetioci „preplavili“ su proteklih prostor Dorćol placa u kome se do sutra uveče odvija drugi po redu Sajam savremene umetnosti (Contemporary Art Fair).

Dorcol Platz izlozba Sajam savremene umetnosti
Sajam savremene umetnosti u Dorćol placu Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Srbija ima šta da pokaže kada je likovna umetnost u pitanju i cilj organizatora ove manifestacije jeste da, kako je Nova.rs već pisala, postave Beograd na evropsku i svetsku kulturnu mapu. Da su taj cilj prepoznali i naši umetnici svedoči i njihov odziv na Sajam savremene umetnosti.

– Povezujemo se sa drugim ljudima, sa kolekcionarima, koji bi voleli da ulože nešto u umetnost, povezujemo se sa ljubiteljima umetnosti, kolegama, jer smešteni smo u „malom prostoru“, gde je dosta radova i kolega. Stupamo u kontakte, razmenjujemo nove ideje, dolazimo do novih inspiracija, a i potencijalne zajedničke saradnje – utisak je umetnika Aleksandra Paunkovića koji se na Sajmu savremene umetnosti predstavlja u tandemu sa svojom suprugom, takođe likovnom umetnicom Jelenom Paunković.

– Srpski likovni umetnici su veoma talentovani i svet ima šta da vidi kod nas. I zaista verujem da će Beograd jednog dana procvetati – odsečna je Paunkovićeva, koja sa suprugom publici predstavlja „zeleni ćošak“, pristekao iz njihove zajedničke ljubavi prema prirodi.

Dorcol Platz izlozba Sajam savremene umetnosti
Jelena i Aleksandar Paunković Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Posle studija u Beogradu život smo nastavili u blizini Kosmaja, gde su okruženje i priroda prelepi. Često ne obraćamo pažnju na detalje u našem okruženju, na male, sitne biljke preko kojih prelazimo, ili ih gazimo. Želeli smo svojim radovima da ukažemo svima kako smo izgubili osećaj za prirodu, kako ne obraćamo pažnju na nju, ne vodimo računa o njoj. Izgubili smo kontakt sa prirodom, a to onda znači da gubimo i kontakte sa drugim ljudima, ništa nas ne interesuje zbog načina na koji vodimo život u ovom brzom svetu – objašnjava Aleksandar Paunković.

Kao bračno-umetnički par funkcionišu, prema rečima Jelene, fantastično, a uprkos svim problemima sa kojima se susreću na svoj rad gledaju „kao i na svaki drugi posao“.

– Treba konstantno raditi na sebi i svom „biznisu“ i nalaziti nove načine i ideje kako svoj rad plasirati na tržište. Uprkos kočnicama i barijerama koje moramo da prođemo, posla ima, ali treba samo dosta posvećenosti. To je veliki izazov, ali u tome ima i neke čari. Nikada ne znaš šta će biti sutra – uglas nam pričaju Paunkovići.

Baš je Sajam savremene umetnosti, kako objašnjava za naš sajt likovna umetnica Kristina Stanek, prilika da se ona i njene kolege iz cele zemlje predstave široj javnosti i susretnu sa kupcima:

– Dosta stranaca posećuje Dorćol plac, pa umetnici čija su dela izložena imaju mogućnost i da prodaju svoje radove. Za jednog slikara to je i najznačajnije kako bi mogao da nastavi svoj rad. A Beograd ima dosta potencijala, s obzirom na bogatstvo i različitost likovne scene, koji nije iskorišćen. Postoje mnogi umetnici koji uopšte ne mogu da dođu do scene, da postanu vidljivi. Ovo je jedna od retkih prilika da veliki broj umetnika može da izađe iz senke – smatra Kristina Stanek.

Dorcol Platz izlozba Sajam savremene umetnosti
Kristina Stanek Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Napominje i da je danas život likovnih umetnika u Srbiji jako težak, zbog čega su prinuđeni da se snalaze na raznorazne načine:

– Neko je pribegao primenjenoj umetnosti, ali uglavnom se svi trude da rade nešto kreativno. Mnogi umetnici se ne libe ni da rade dopunski posao da bi imali od čega da žive. Brojne kolege rade po dva posla da bi mogli da finansiraju svoju umetnost. Teško je…

I upravo zbog tame koji umetnike, ali i sve nas okružuje umetnica je na Sajmu savremene umetnosti predstavila svoje viđenje urbanog pejzaža:

Ta neka gužva, vreva koja nas sve okružuje prikazana je na malo drugačiji način, uz neko romantično svetlo, svetlo u daljini, koje može da asocira na neko sećanje ili na sadašnjost oko nas. A ta sadašnjost je, bez obzira na celu situaciju, lepa. Želela sam da izađemo iz mraka i sadašnjost prikažem na jedan čaroban način – pojasnila je Kristina Stanek.

Lepotu na svojim radovima promoviše i Dejan Babović, jer na delima predstavlja dame koje opisuje kao gospođice u najboljim godinama:

– Od malih nogu sam upoznavao umetnost i „estetika ružnog“ mi je potpuno jasna, ali mi nije bliska. Veliki slikari i na našim prostorima i u svetu, koji neguju takvu estetiku su što se mene tiče, za poštovanje, ali mislim da svetu, pogotovo danas treba dati što više lepote. Mislim da je život čudo. I te moje dame, u nekim lepim ambijentima, doprinose da se čovek bolje oseća. Jer, samo gledajući lepo može dobro da se oseti – misli Babović, a osvrćući se na Sajam savremene umetnosti koji se zatvara sutra u 20 časova podseća da su sajmovi tog tipa u svetu već dugi niz godina tradicija:

Dorcol Platz izlozba Sajam savremene umetnosti
Dejan Babović Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

To što ovakve manifestacije dugo nije bilo u nas jeste manjkavost koju organizatori pokušavaju da isprave. Ozbiljan je potez okupiti na jednom mestu 26 umetnika, jer imate razne rukopise, poruke, tehnike, senzibilitete… Naše galerije su malo specifične, gaje svako svoju vrstu autora i sužavaju izbor drugima, od umetnika, preko posetilaca, do klijenata. A ovde ima toliko potencijala. Naša umetnost, arhitektura, dizajn, oblasti koje su mi bliske i u kojima radim, takve su da imamo šta da pokažemo svetu. A život likovnog umetnika, ili arhitekte, koji je u statusu samostalnog umetnika, poput mene, nije nimalo sjajan. Ali, ono što nam se pruži kao šansa, mi se trudimo da je maksimalno iskoristimo – kaže na kraju Dejan Babović.

Komentari

Vaš komentar