Neverovatno je da je jedna slika ukradena pre skoro 30 godina a da javnost, naročito stručna o tome ništa nije znala, kaže za Nova.rs istoričar umetnosti Nikola Kusovac komentarišući "priznanje" Muzeja Vojvodine da je delo "Blagoveštenski sabor", čiju su prodaju za 600.000 evra sprečili SBPOK i švajcarska policija u zajedničkoj akciji pre tri dana, nestao iz dvorca u Čelarevu još 28. novembra 1993.
Kada je Muzej Vojvodine devedesetih godina prošlog veka u svom depadansu u Čelarevu u stalnu postavku, pored stilskog nameštaja, uvrstio delo značajno za našu istoriju – „Blagoveštenski sabor“ Vlaha Bukovca lopovi su provalili u dvorac, koji je nekada pripadao porodici Dunđerski, i sa sobom odneli ne samo taj dragocen rad, već još tri slike.
I za krađu smo saznali 28 godina kasnije iz zajedničkog saopštenja Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Muzeja Vojvodine.
– To je ošljarenje, a da ne govorim o tome da takva slika nikada nije smela da se nađe na tako neobezbeđenom mestu. Kad su je stavili u Čelarevo, ona je praktično bila „na izvol`te“. Naravno da muzej ima pravo da stavlja postavku u svoj depadans, ali onda je mora valjano i obezbediti. Ukrasti tako veliku sliku, dimenzija dva metra sa metar i 20, plus ram, i odneti je nije jednostavno – kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac za Nova.rs.
Potpuno zapanjujuće u čitavoj priči, prema rečima našeg sagovornika, jeste to da Muzej Vojvodine svoje kolege u ostalim institucijama nije obavestio o krađi, što je uobičajeno. Kusovac je bio ubeđen da je ta slika i dalje u Muzeju Vojvodine…
U vreme krađe u Čelarevu bio je kustos Narodnog muzeja, a iz ogromnog iskustva pominje kako se svaki lopovluk u bilo kojoj instituciji obavezno prijavljuje:
– Dok sam bio u Narodnom desilo se da su jednu sliku pred zatvaranje muzeja ukrali turisti. Naravno, odmah sam obavestio policiju ali oni je isprva nisu našli. Kada je vest o krađi objavljena u medijima, i kada su obaveštene kolege iz drugih muzejskih institucija pronađena je za „pet minuta“. Javio nam se čovek, rekavši nam gde ju je video, i vraćena je – priča naš sagovornik.
Još bizarnije mu zvuče spekulacije da je „Blagoveštenski sabor“ navodno nuđen nekim drugim muzejima na prodaju:
– Kako je mogla biti drugim muzejima nuđena slika koja je kataloški obrađena, publikovana… Kao vlasnik, Muzej Vojvodine je morao da alarmira sve. Pogotovo što se radi o slici koja je od prvorazrednog značaja za našu istoriju. Tada je Svetozar Miletić, koji je jedna od važnih ličnosti na slici, u punom nacionalnom zamahu. Centralna ličnost je patrijarh Josif Rajačić, a na slici, kao i na Blagoveštenskom saboru je još 80 najviđenijih Srba. To je toliko dragocena slika. I da neko nudi važnu sliku, a niko ne reaguje u najmanju ruku je strašno!
Dalmatinski slikar Vlaho Bukovac je ovo delo uradio po porudžbini povodom 40-godišnjice Blagoveštenskog sabora i to na osnovu starije litografije. Pravljena je po originalnoj fotografiji Sabora, koju je izradio Novosađanin Stefan Vulpe. Bukovčevo delo postalo je vlasništvo Muzeja Vojvodine putem otkupa 15. aprila 1953. godine, a autor se potpisao u donjem desnom uglu, ćiriličnim malim slovima – vlaho bukovac cavtat 1901.
Delo „Blagoveštenski sabor“, kako napominje naš sagovornik, pravljeno je tako da bi mogle da se rade reprodukcije. Međutim, još uvek se ne zna da li je slika, čija je preprodaja zaustavljena i zbog čega su uhapšeni D.M, N.D i R.D, kojima je juče određen pritvor do 30 dana, original. To će se znati, kako su saopštili Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Muzej Vojvodine, tek kada delo, nakon sudskog postupka, bude vraćeno u Novi Sad i kada se izvrše „dodatne fizičko-hemijske analize“.
– Kad bih znao koliki je format slike, odmah bih mogao da kažem da li je original. Ako policija hoće nečim temeljno da se bavi, onda treba da konsultuje stručnjake. Policija inače preteruje dajući sebi na važnosti… Čak i da nije u pitanju original, već oleografija i to je lepo da se vrati ovde – zaključak je Nikole Kusovca.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare