0
U rubrici "Saundtrek za moj život" ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Dule Nedeljković (Beograd, 1964) je pisac, nekadašnja radijska zvezda i bivši stjuart. Bio je jedan od važnih članova ekipe kultne radio-emisije “Ritam srca” na Studiju B, preteče Radija B92. Njegovo pojavljivanje na književnoj sceni obeležio je roman “Ponedeljak”. Usledili su romani “Afrika”, “Poranio Milorad”, “Mamurluk” i “Rođeni zli”. Sanja da se jednog dana snimi film o ekipi iz “kruga keca”, kako duhovito naziva svoj kraj iz detinjstva oko Kosovske ulice i škole “Drinka Pavlović”. Ovo je njegov izbor pesama koje su mu obeležile odrastanje:
„Holidays in the Sun“ – Sex Pistols
– Kada sam čuo prvi put ovu pesmu tog trenutka mi se život promenio. Pobunile su mi se bubuljice. Do tada sam bio žrtva pesama „Trla baba lan“ Korni grupe i „Waterloo“ grupe ABBA. Moji matorci su bili progresivni za to vreme pa su ludovali uz Zvonka Bogdana. Kod mene u kraju su svi stajali u redu kod Zvonka frizera da im napravi frizuru poput Travoltine iz filma „Saturday Night Fever“. Muzika me nije privlačila. Nekako mi je bila džiberska. Žika Todorović i ja smo sa dvojicom drugara otišli na koncert grupe Leb i Sol u Dom Sindikata. Njegov ćale nam je nabavio karte. Smorio sam se kao lav. Ali to veče, posle koncerta neko je spomenuo punk – priseća se Dule Nedeljković.
Kako kaže, njegov otac je znao „Zorana Marjanovića iz JAT-a koji je snabdevao pločama bitne radijske likove tog vremena poput Slobe Konjovića i Zorana Modlija“.
– Zamolio sam ga da mi naruči „Never Mind the Bolloks“. Kada sam je prvi put stavio na gramofon, dobio sam energiju super-heroja. Ništa više nije bilo isto. Poneo sam ploču kod Žike koji je imao supersonične audio uređaje za to vreme i hipnotisali se. U danima koji su nadolazili napravili smo bend. Svirao sam bas. Žika bubnjeve, Darko Milojković gitaru. Ja sam se posle par dana prangijanja po instrumentima vratio basketu. Skratio sam kosu i probušio uvo. Kroz ceo život me prati koračnica s početka ove pesme. I nikada nisam koračao sam. Bio sam i ostao panker. To nije poza to je stav.
„Gimme Shelter“ – Rolling Stones
Priču o omiljenoj pesmi od Stonsa, Dule počinje konstatacijom kako obožava žene, i da je „od kada se rodio više voleo lutke nego voziće“.
– Patio sam zato što nemam stariju sestru kao Bane Bumbar pa da joj frajer bude neki Tale Surovi. Kada bih imao takva “leđa” gde bi mi kraj bio? Moje drugarice su moje blago. Život me je nagradio divnom suprugom. Ona je moj Tale Surovi. Odavno sam rekao da je: “Imati ćerku”, vrhunac svakog oca. Sinovi se vole, ćerke obožavaju. To je neki žensko-muški princip. Političko korektni – STOP! Svi morate da znate ko su Liza Fišer i Saša Mičel. To su devojke koje su kroz prethodne dekade pevale prateće vokale Stonsima. Kada dođe deo koncerta kada Kit Ričards i Čarli Vots počinju predigru za pesmu „Gimme Shelter“, pokreće se mašinerija – objašnjava Nedeljković.
U toj pesmi, dodaje on, Džeger ustupa mikrofon devojkama.
– Ti moćni vokali bukvalno tope kosti. Kada one puste glas iz grla svako normalan doživi orgazam. Ja sam Lizu slušao tri puta uživo, Sašu samo na youtube. Ne znam kome da se zahvalim što mi je podario mogućnost da čujem ovu pesmu. Kao klinci imali smo striktnu podelu na ljubitelje The Beatles ili Rolling Stones. Ja sam uvek bio na strani The Beatles. Lenon je Lenon. Pol je Ramon, Džordž i Ringo ljubimci svemira. Ali nemaju skrovište gde su Liza i Saša.
„Three Little Birds“ – Bob Marley
Nekom će možda biti iznenađenje što je Dule, kao panker, izabrao Boba Marlija za kraj, ali njemu je to logičan izbor.
– Kada smo bili mladi ložili smo se na mnogo toga. Ja sam zavoleo grupu The Clash pre nego što sam ih čuo. Džo Stramer je rođen 21. avgusta. Isto kao i ja. The Clash su prvi bend koji sam slušao i koji je u svoje pesme inkorporirao elemente regea, duba, fanka. Pored Londona, najzanimljivije destinacije su mi bili Amsterdam i tada nedostižni Njujork. Slušao sam mnogo toga o Jamajčanima u Londonu. Skinhedsi su slušali rege. Nigde logike. Posle svega, logično mi je bilo da u svoj slušalački fokus ubacim i rege zvuk.
Pesmu „Three Little Birds“ slušao je, kako kaže, kada su mu javili da mu je otac umro.
– Takođe, slušao sam ovu pesmu na vokmenu kada sam otpušten iz bolnice. Nikome nisam rekao da sam bolestan. Želeo sam da odem tiho, ali nisam. Pomogle su mi ptičice. I onda sam jednom prilikom boravio u Amsterdamu, otišao na utakmicu Ajaksa i čuo da tribina peva ovu pesmu. Uff! Ej, bre, na stadionu gde je igrao Johan Krojf, ja slušam tribinu na kojoj Ajaksovi ultrasi ovo pevaju. Pala mi je na pamet filozofska misao. „Kada sam rođen ja sam plakao, svi su se radovali. Kada umrem želim da budem radostan a da svi plaču.“ To će biti jednog lepog dana kada mi na prozor slete tri male ptičice i kažu: „Ne brini…“ – zaključuje poetski Dule Nedeljković.
Bonus video: Stižem na svoju omiljenu binu – Bojana Vunturišević o nastupu na EXIT-u
