Podeli:
Foto: Facebook/Biljana Keller

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović, koja se leči od koronavirusa, u svom novom obraćanju na Fejsbuku iz kućne izolacije govori o prednostima i manama života sa ovom bolešću i savetuje ljude da se paze, ne izlaze iz kuće i ne šire ovo zlo.

Ona je je objavila dva posta na “Fejsbuku”.

U prvom piše o toku bolesti i simptomima, a u drugom kako se oseća u kućnoj izolaciji.

Postove prenosimo u celosti:

“Mnogi me pitaju za simptome i tok bolesti:

11. marta sam bila sa prijateljem i kolegom u fabrici gde radimo spomenik Đinđiću. Imala sam rukavice i masku, pa sam je ipak malo skidala. Išli smo kolima za i od Novog Sada. Pazili smo se, stajali na razmaku, smejali se mojoj paranoji. Moj prijatelj nije imao nikakve simptome, ja sam kašljala kao magarica, ali ja već mesecima kašljem: od pljuga, od alergije na pseću dlaku, od histerije.

14. marta mi prijatelj javlja da ima mali tempiš, ali da doktor kaže da je od peska u bubregu. Ja tada i dalje nemam nikakvih simptoma. Prethodno sam, sticajem okolnosti, već krenula da radim od kuće, kao i svi moji saradnici.

15. marta prijatelj javlja da tempa više nema. Ja i dalje sedim kod kuće, osim što sam otišla do kanca, koji je prazan i zaključan, da uzmem stvari. Imala sam rukavice i masku. Išla sam i u banku, rukavice i masku na licu, obrisala sam ličnu kartu sredstvom za dezinfekciju pre nego što sam je pružila bankarki. Rekla sam joj to. Onda sam otišla pravo kući. Od tada više nisam izlazila.

Idućih dana mom drugu je sve gore. Kulminacija je 18. marta, kada ga, sa obostranom upalom pluća noću hitno primaju na infektivnu, rade test i pozitivan je na Covid. Sve vreme su ga telefonski pratili lekari, vadio je krv prema njihovom nalogu, zaštićen.

19. marta meni kreću full on simptomi: niska temperatura, teško disanje, malaksalolost kakva se ne da opisati, jedva ustajem iz kreveta. Ne mogu da jedem, nije mi bistra glava, ne vidim izoštreno. Do tada smo imali kućnu izolaciju muž i ja. Sada on, kao negativan, prelazi u drugi stan, i dalje pod izolacijom totalnom. Ja sam pozitivna, odlazim u bolnicu. snimaju mi pluća, daju kiseonik, vade krv, određuju terapiju, malo se izmolimo međusobno da mi je bolje da sam u karantinu kod kuće. Njima neću zauzeti dragoceni krevet, a odgovorna sam i bukvalno ne mrdam iz jedne jednine sobe i kupatila, iako sam poptuno sama u kući. Sve mi stize do vrata.

Moj prijatelj je od juče na intenzivnoj nezi i teško je. Ja sam kao u nekom napornom snu. Samo tonem.

Ne boli me ništa, ne plačem, nije me strah. prebrojala sam bukvalno sve susrete i svima javila.

Laknulo mi je kad sam shvatila da je nastavničko veće na faksu bilo dan pre mog izlaganja zarazi. Pazim na sebe i druge, svima sam pošteno rekla.

Nije me sramota bolesti, ali se ipak, kroz suze izvinjavam. Žao mi je, strašno, ako sam nekog nesvesno ugrozila.

Pazite se ljudi, ne idite nikud, ne raznosite ovo zlo. To je minimum koji, kao društvena bića, možete da uradite.

Hvala svima još jednom, čak i onima što se raduju mojoj nesreći. I to čini jačim.”

Biljana Srbljanović u drugom postu piše o “Sistematizovanim prednostima i manama korone”:

prednosti
sve ti se gadi – nećeš se ugojiti
sam si – nećete se poubijati u karantinu
ne ustaješ – nema lupanja glave šta da obučeš
nokti su zguljeni – nema ko da vidi
čitaš trešinu tipa novog Begbedea ili Vuka Draškoviča ili “Ja, Edička” – a niko te ne vidi, pa nema blama
čitaš “Filozofiju palanke” za koju si svima već rekla da si pročitala – nema ko da ti raskrinka laž
piše ti Bajaga poruku podrške
pišu ti svi
pičkastog si raspoloženja i sve te rasplače, što je dobro za pražnjenje sinusa

mane (samo dve)
bolestan si
i sam si ko pas”

Printscreen:Facebook/Biljana Keller

Biljana Srbljanović je u nedelju objavila na “Fejsbuku” da je pozitivna na koronavirus nakon čega je primljena u bolnicu.

Nakon toga je puštena iz bolnice  na kućno lečenje.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram