“All We Imagine As Light” u Kanu: Bajkovita i nežna priča o modernom Mumbaju je potpuni trijumf

Postoji svežina i emocionalna jasnoća u filmu “All We Imagine As Light” indijske rediteljke Pajal Kapadije u takmičarskom programu u Kanu. Humanost i nežnost koje koegzistiraju sa laganim erotizmom, i na kraju nešto nadrealno u kasnijim scenama i misterioznim završnim trenucima. Pripovedanje Kapadije ima nešto tečno i upijajuće, piše kritičar "Gardijana" o filmu koji je imao premijeru u Kanu.

“All We Imagine As Light” je priča o tri medicinske sestre u savremenom Mumbaju: Praba, Anu i Parvati. Svaka je došla u veliki grad iz manjih mesta. Praba i mlađa i lepršava Anu su cimerke i Anu (koja se tek uselila) već traži od trezvenije i razumnije Prabe da pokrije njen deo kirije. Takođe izaziva skandal u bolnici zbog svog dečka muslimana, Šiaza. U međuvremenu, starija Parvati, udovica, suočava se s pretnjom iseljenja jer je investitor kupio zgradu u kojoj se nalazi njen stan, a njen pokojni suprug nije ostavio dokumentaciju koja bi dokazala njeno pravo na stanovanje ili barem pravo na odštetu.

https://www.youtube.com/watch?v=WTHmvfqvOXE

Radnja drame počinje kada Praba putem pošte primi novi aparat za kuvanje pirinča, za koji Anu, sa očima širom otvorenim od iznenađenja, ustanovi da je proizveden u Nemačkoj. Obe žene shvataju da ga je morao poslati Prabin odsutni muž, koji je otišao u Nemačku gotovo odmah nakon njihovog venčanja i potom prestao da se javlja. Da li njen muž sada oživljava njihov odnos, ili, kako Praba jasno sumnja, definitivno ga završava ovim uvredljivim poklonom kao otpremninom?

U međuvremenu, jedan doktor pokazuje romantično interesovanje za Prabu i ne mari što je ona udata. Da li bi trebalo da se odrekne prošlosti i dozvoli ovom novom čoveku da je voli? Anu sama mora da odluči koliko je posvećena Šiazu; nedavni sastanak u kući njegovih roditelja, za koji je kupila burku kao masku, morao je biti otkazan u poslednjem trenutku kada su se roditelji neočekivano vratili.

Raspoloženje emocionalne nesigurnosti obavija živote ovih žena, čineći ih još nesrećnijim jer se sve odvija u velikom gradu gde ima mnogo ljudi, ali ste zapravo sami. Delimično da bi pobegle iz Mumbaja, Praba i Anu pristaju da prate Parvati kada napusti posao u bolnici i vrati se u svoje rodno selo na obali. Ostale dve pomažu sa prtljagom, iako Anu ima svoje razloge za odlazak u ovo diskretno udaljeno mesto.

Daleko od grada, sa svim njegovim racionalnim brigama, Praba pronalazi olakšanje, i, kada se njene profesionalne veštine zatraže u kriznoj situaciji, doživljava svojevrsno otkrovenje. To je delimično nadrealno otkrovenje, koje joj pokazuje šta znači biti odvojena od muža tako dugo, a takođe i od sopstvene sreće i budućnosti. Ali to se takođe može videti kao svojevrsna bajka, doslovno čudo, koje Prabi daje uvid u to kakav je zapravo bio život njenog muža (i implicitno njen sopstveni) sve ove godine, i prirodu tame u kojoj su morali da žive. To je kao buđenje iz sna. Ovo je veličanstven film, zaključio je kritičar "Gardijana".

Bonus video: Opera na Kolarcu