Književnik i akademik Matija Bećković poklonio je Muzeju srpske književnosti rukopis "Vere Pavladoljske" i tom prilikom je govorio svoju poemu, jednu od najlepših ljubavnih pesama srpske književnosti, koju je posvetio preminuloj supruzi Veri. Muzej sa zaostavštinom više od stotinu velikih domaćih književnika i delovima arhiva i biblioteka još 400 pisaca otvoren je u okviru Udruženja "Adligat", vodi ga Viktor Lazić, a Bećković je član - osnivač.

Pored Bećkovića, svoja najbolja dela „Adligatu“ su u rukopisu poklonili i Milovan Danojlić („Kako spavaju tramvaji“), Pero Zubac („Mostarske kiše“), Ljubomir Simović („Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici”), Ljubivoje Ršumović (čak dve cele knjige).

– U našem muzeju, koji je osnovan 2012. godine uz podršku najznačajnijih živih srpskih književnika, kao i Udruženja književnika Srbije, SANU i Srpskog književnog društva, nalaze se zaostavštine više od stotinu najznačajnijih srpskih književnika. Kod nas su, između ostalog, legati Milovana Danojlića, Pera Zupca, Miodraga Pavlovića, Vojislava Ilića Mlađeg, zbirke Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Grozdane Olujić, prepiska Save Šumanovića i Rastka Petrovića, važan deo arhive Udruženja književnika Srbije i zbirka sa više od 50.000 posveta, uglavnom srpskih autora – kaže Viktor Lazić, predsednik udruženja „Adligat“ i direktor Muzeja srpske književnosti.

Lazić u razgovoru za Nova.rs skreće pažnju i na legat Moše Odalovića, zbirku putopisa matematičara Mihaila Petrovića Alasa, rukopise pesama glumca Pavla Vuisića.

– Manje je poznato da je Vuisić pisao poeziju, a mi imamo bar nešto od svih značajnih srpskih književnika od 19. veka do danas. Tu su knjige iz lične biblioteke Jovana Dučića, potpisi Branislava Nušića, Laze Kostića, Branka Ćopića, Janka Veselinovića, Nadežde Petrović, Tina Ujevića, Meše Selimovića, Dobrice Ćosića…- ističe Lazić.

Porodica se devet generacija bavi sakupljanjem artefakata

Lazić podseća da se njegova porodica 250 godina bavi sakupljanjem artefakata.

– To je započeo čukundeda mog čukundede, Mihailo Lazić u 18. veku, u malom mestu Kumane, kraj Zrenjanina. Ja sam deveta generacija. Čitalište je otvorio moj čukundeda 1882. godine tako da postoji viševekovno poverenje u moju porodicu pa nam značajni ljudi poklanjaju svoje zaostavštine ili delove zaostavštine. Mi smo preuzeli stotinak zaostavština velikih pisaca, a više od 400 pisaca nam je dalo delove svojih biblioteka i arhiva – navodi Lazić.

Lično je, kaže, dugo čeznuo da nabavi prvo izdanje knjige „Lament nad Beogradom“ Miloša Crnjanskog iz 1962. godine.

– Duže od decenije sam maštao o tome. Video sam ga na jednoj izložbi i želeo sam da ga imam u muzeju. To je prvo izdanje štampano u Johanesburgu u 75 primeraka, od toga 25 na posebnoj hartiji. Tada je Crnjanski bio u egzilu i jedva je upeo da odštampa i mahom sve primerke poklonio je svojim prijateljima- govori za Nova.rs Lazić i otkriva kako je došao do primerka:

– Kada sam bio u poseti Danojliću u njegovom selu i kretali za Beograd, ja mu ispričam o svom snu da jednog dana nabavim tu knjigu. On me pogleda i kaže: „Viktore, ja tu knjigu imam i daću ti je kada se ponovo vratim“.

Otišao je u Francusku gde živi, vratio se posle šest meseci i nije zaboravio. Uzeo je sa police i poklonio Muzeju i sada to možete videti kod nas zajedno sa posvetom Josifa Brodskog njemu i „Lirikom“ Jovana Dučića iz 1943. što je jedna od najređih knjiga srpske književnosti i knjigama Ive Andrića na francuskom.

Odnedavno se u „Adligatu“ se nalazi i deo lične biblioteke slavnog vojvođanskog pesnika Dušana Vasiljeva (1900-1924) – prva izdanja dela Andrića, Crnjanskog, Rastka Petrovića sa potpisom i beleškama Vasiljeva koji će, kako najavljuje Lazić, dobiti i poseban kutak u Muzeju srpske književnosti.

Kolekcija Muzeja srpske književnosti obogaćena je i jednim od prvih primeraka novog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja.

Lazić navodi da je „Adligat“ zvanično suizdavač, prema mišljenju austrijskih stručnjaka, jednog od najboljih fototipskih izdanja najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa na svetu.

– Da bi se štampali zlatni ukrasi, konsultacije su rađene sa više od 200 štamparija širom planete. U našem udruženju čuvaju se originali zabrane i original dozvole za faksimil izdanje koje je objavljeno 1998. godine, a dogovoreno je da se i originalna dokumentacija o ovom izdanju čuva u „Adligatu“ – ističe Lazić.

Bibliofilska izdanja

Skoro 1.000 knjiga „Adligat“ je ovih dana dobio od Iranskog kulturnog centra, a za desetak dana udruženje će objaviti i prvu zbirku pesama na srpskom jeziku nedavno preminulog indonežanskog pesnika Separdia Đoka Damona (1940-2020), čija je poezija obeležila novovekovnu književnost najveće arhipelaške i muslimanske države na svetu sa 250 miliona stanovnika.

U Muzeju srpske književnosti „Adligat“ čuva retka i prva izdanja srpskih autora poput prvo izdanje romana „Na Drini ćuprija“ na francuskom u bibliofilskom povezu, štampano u samo 10 primeraka, više od 15.000 potpisa najznačajnijih književnika, rukopise Oskara Daviča, Vojislava Ilića Mlađeg, Mladena Markova, Dobrila Nenadića, Sibe Miličića, Vaska Pope, Moše Odalovića, predmete kao što su pisaće mašine Gvide Tartalje, Bore Ćosića, Milovana Danojlića, naočare Dobrice Ćosića i još mnogo toga.

Pažnju svakog posetioca „Adligata“ privlače neobični i retki predmeti u Muzeju knjiga i putovanja – knjige na štapićima od bambusa, magijska knjiga iz džungle indonežanskog plemena Batak čiji su listovi napravljeni od palminog lišća, a korice od kostiju, knjigu na papiru napravljenom od slonovog izmeta, jestiva knjiga od pirinča, knjiga na najkvalitetnijoj svili, pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara, minijaturne knjige, od kojih je najmanja veličine svega 3,5 milimetra.

Tu su i knjige sa rezbarenim koricama od drveta, knjige sa listovima od tikovog drveta i od ručno pravljenog papira iz raznih azijskih i afričkih plemena, molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera…