"Vučićev sneško iz Davosa: malo EU, malo Kina, malo morgen"

I da li je to šargarepa - produžetak onog poslovičnog štapa koji je, nevidljiv, činio unutrašnju armaturu sneška s kojeg, po jednom osnovu - koji podrazumeva poslušnost i kooperativnost - možeš da glockaš mrkvu, a po drugom - ukoliko nisi sklon da legneš na rudu - istim dobiješ po prstima ili preko leđa. Biće da su u pitanju upravo i taj štap i ta šargarepa, mada Vučić to živ neće priznati.

A kada se prebacimo s njegove infantilne igrice na snegu, na polje ledenih međunarodnih geopolitičkih igara, odnosa i pravila, onda vidimo našeg Odiseja kako kormilari otetim brodom naše države, tumarajući po uzburkanom okeanu sveta koji se ugiba pod teretom novog svetskog rata, za sada, niskog inteziteta i još zvanično neobjavljenog. Radi to pokvarenog kompasa, bez jasne vizije gde je kopno i koja je to sigurna luka u kojoj bi se mogli ukotviti.

U odnosu na njega, lutanja onog Homerovog antičkog junaka su jasan pravolinijski put, ali to Vučića ne tangira, jer mu je samo bitno da je to poludelo kormilo u njegovim rukama ili da, bar, ima iluziju kako ga on kontroliše.

Taj Vučićev "kurs" najbolje ilustruju dve njegove poruke, upravo iz Davosa. U jednoj, posle sastanka s Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, poručuje kako smo "spremni da na najbolji način iskoristimo pomoć EU u modernizaciji", a u drugoj se poslovično junači i kaže kako "neće da otera Kineze, pa da prosi od Zapada", dodajući kako se "drugi dodvoravaju EU, pa plaču zbog besparice".

Njemu se, valjda, ovi iz EU nude i mole ga da uzme njihove pare, a on će da razmisli.

Vučiću nije problem što su te izjave oprečne i kontradiktorne, i da jare i pare retko idu zajedno, jer ih on upućuje domaćem javnom mnjenju kojem svoje vratolomije predstavlja kao spoljnopolitički uspeh, dok brižljivo krije štetu koju će naša država dugoročno imati zbog njegovog šibicarenja.

Vreme kad je Vučić mogao da glumi umiljato jagnje koje dve (četiri) sise sisa je prošlo i to mleko polako dolazi na naplatu. Zapadu više ne pada na pamet da ga doji, dok on čežnjivo gleda put Rusije i Kine. Kinezima, pak, ravnodušnim na pitanja ljudskih prava, medijskih sloboda, nameštenih izbora i demokratije, bitno je samo da mogu nekažnjivo da kopaju po Srbiji, truju prirodu i ljude, izvlače profit i preko Srbije pokušaju da prodru u Evropu.

Kad oposle što su naumili, biće jedno "ni hao" i odoše oni dalje.

On, zapravo, preko naših leđa plaća i famozne kineske investicije i zapadno tolerisanje njegove autokratije i izborne marifetluke.

Prve "isplaćuje" rudarskim jamama koje gutaju planine i zatrovanim vazduhom od kojeg obolevaju naši građani, druge u "ratama" spram nesrećnog Kosova gde u fazama ugrađuje kamen po kamen u mozaik kosovske nezavisnosti. Predao je policiju i pravosuđe, energetski sistem, alalio pozivni telefonski broj, priznao kosovska dokumenta i izbore na Severu po kosovskim zakonima, registarske tablice, a sada će i dinar biti proteran s Kosova.

Još, onako drsko poručuje kako bi mu "da prizna Kosovo, dali Nobela".

Ovo mu nije prvi put da tako nešto kaže, poručio je to i pre četiri godine, demistifikujući sopstveni odnos prema južnoj srpskoj pokrajini koja za njega znači bukvalno to što je i rekao: roba u političkoj trgovini i to u trgovini u kojoj se on lično ugrađuje.

Kako god, Vučić će nastaviti da plaća opstanak na vlasti (moguće i na slobodi) sa našom državom i njenim interesima kao monetom, maskirajući tu izdajničku i pogibeljnu politiku papagajskim ponavljanjem priča o privrednom rastu, dupliranom BDP-u, Srbiji kao balkanskoj vojnoj sili, nikad većim platama i penzijama, putevima i prugama... (Još jednom Nju dilu na steroidima, "maketarskom" dvosatnom propagandnom performansu "želja, snova i vizija", prisustvovali smo i preksinoć.)

Peziće pred Amerikancima kao što je to više puta činio, pa onda trčati kod Rusa i Kineza da "udari kontru", klečaće pred evropskim birokratama i polako ispunjavati sve što mu se bude tražilo, tajno pregovarati s Rio Tintom.. Sve dok jednog dana i za njega i za nas ne dođe trenutak istine, onaj sneško se otopi, a mi se, zajedno s njim, udavimo u baruštini koja na tom mestu ostane.

BONUS VIDEO: Pivljanin: Vučić je svojim govorom u Smederevu priznao da ne može da podnese funkciju bez moći