Nije Šarić otišo daleko, kad se vrati nastradaće neko, pevalo se na nekom derneku u Pljevljima pre neku godinu. Proročke reči ove ojkače iz opusa izvornih narko-crnogorskih pesama ovih dana su ponovo aktuelne. Darko Šarić, optužen za šverc kokaina i pranje para uskoro će, sva je prilika, kućni pritvor zameniti slobodom.
Nije da se od početka nije sumnjalo, a bogme i pričalo po pravosudnim kuloarima, na dogovor aktuelne vlasti sa optuženim narko-bosom. Kažu, malo upućeniji, da je dogovor bio da dobije 12 godina, a osam da odleži. I evo, izgleda da se ova vlast bar u nečemu drži date reči.
Nekako je otpočetka bilo nesuvislo i naivno objašnjenje tadašnjih pregovarača iz vrha vlasti da Šarić nije imao ama baš nikakav uslov. Kao dojadilo mu je skrivanje i rešio da se preda, jer ima poverenja u nove gubernatore Srbije.
Nije sad da ja tu zagovaram strožu robiju za jednog od najvećih poslodavaca u istoriji Crne Gore, koji je svojim pregnućima zadužio i Srbiju, al’ princip je u pitanju.
Kako neko ko je optužen za šverc 5,7 tona kokaina može da se ravna sa dilerima koji su hapšeni zbog neuporedivo manjih količina droge, a junaku ove priče naruku ne idu ni međunarodni karakter kriminalne organizacije, ni količina ni vrsta zaplenjene droge, ni njena čistoća, ni vrednost robe na ulici.
Taj apsurd davno je zamijetila i kritička javnost koja je iznedrila krilaticu „tona prođe, a gram nikada“.
Šta smo drugo mogli da očekujemo posle puštanja u kućni pritvor Predraga Koluvije, optuženog za uzgajanje 4,5 tona marihuane na farmi Jovanjica.
Hoću reći da ljudi idu da dugogodišnju robijaju i za nekoliko grama marihuane, a nekmoli zbog skoro šest tona kokaina.
Onaj poznati član biblioteke, tvorac mnogih modernih bajki, slikar i humanista Kristijan Golubović pao je zbog 125 grama heroina i zbog toga je odležao isto koliko će odležati i Šarić – osam godina.
Prošle godine je neki nesrećni Novopazarac pravosnažno osuđen na tri godine zatvora zbog prodaje nešto više od četiri grama marihuane. Da sad ne pominjemo slučajeve pravosudne nepravde kojima se favorizuje političar koji je zapalio kuću novinaru i slične specijalitete naprednjačke kuhinje.
Ali, junak ove naše priče je, ipak, ozbiljniji igrač sa dobrim vezama i sa bivšom vlašću Crne Gore, kao i sa aktuelnim upraviteljima Srbije, koji su partneri u mnogim lukrativnim poslovima.
Potezi koji su povlačeni nakon Šarićeve predaje takođe su vodili skraćivanju njegovog boravka iza rešetaka.
Presuda Šariću od 15 godina zatvora unela je veliku nervozu u ćeliju u Bačvanskoj, ali je panika nastupila i na nekoliko adresa pravosudnih i institucija izvršne vlasti.
Jedini način za ispravljanje „nepravde“ i ispunjenje obećanja bio je revizija postupka.
Za to je trebalo instalirati svog čoveka u Vrhovni kasacioni sud i to se desilo ove godine. Na njegovo čelo postavljena je Jasmina Vasović, koja je bila i jedini kandidat za predsednika ove pravosudne institucije.
Sudija Vasović je, inače, bliska drugarica sa fakulteta Aleksandra Vučića i aktuelne ministarke pravde Maje Popović. U februaru će VKS da otvori glavni pretres. To može da potraje nekoliko meseci i doneće konačnu odluku.
Nakon te odluke, a posle godina provedenih u pritvoru, Darko Šarić će već moći da izađe na slobodu. I tada još samo da mu nađu posao. Mogao bi da bude direktor EPS pošto Mića Grčić valjda kupi pinkle iz te firme. Ako je mogao vlasnik pečenjare, može valjda i čovek koji je vodio međunarodnu organizaciju, govori strane jezike, uvezao proizvođače iz Latinske Amerike, transport preko okeana i distribuciju po Evropi, a ovom našem nesrećniku iz EPS svaki čas neka havarija. Vrh države i SNS da malo razmisli o ovom predlogu. S kakvim funkcionerima se hvale, Darko Šarić bi im bio jedan od boljih kadrova. I poštenijih. Fakultet im ionako nikad nije bio problem. Diplomu će mu već neko odštampati.
BONUS VIDEO: Zašto kažeš Šarić, a misliš Dijana Hrkalović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare