0
U kraljevstvu Jutututu Kralj trin’esti Balakaha Obećao svom narodu Da će dati juhahaha.
Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.
Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.
A prolećem svakog goda
Popne s’ na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!
U kralja su jake prsi,
Grlat li je Balakaha,
Kad poviče, brda s’ ore –
Juhahaha, haha, haha!
Svi se gro’tom smejat stanu,
Sve se trese brat do brata,
A od smeha, teška smeha,
Za trbuh se i kralj hvata.
A šta im je tako smešno:
Il’ je smešan Balakaha?
Il’ su smešni Jututunci?
Il’ je smešno juhahaha?
Sve troje je dosta smešno,
Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo
Progovori: Juhahaha!
Srećni su ti Jututunci,
Srećan li je Balakaha,
Kad ih tako razveseli
Prazna rečca: Juhahaha!
Jovan Jovanović Zmaj
Vreme je za tišinu. A tišina – prilika za poeziju.
Jovan Jovanović Zmaj, pesnik i lekar, ovu pesmu je napisao daleke 1865. godine. Svako vreme ima svoje Jututunce i to je istorijski trenutak koji nam se, nažalost, više puta ponavljao.
Nije to nikakav usud i sudba kleta. Nego nemar, kukavičluk, lenjost i javašluk.
Duško Radović, još jedan velikan srpske poezije, stotinu i kusur godina kasnije napisao je o Zmaju da se on nije obraćao čitaocima nego životu.
Radović još kaže o Zmaju: „On je, kao svi veliki pisci, pisao istoriju svoga naroda. Njegovo delo nije se dogodilo u književnosti već na širokim prostorima našeg duhovnog i društvenog preobražaja (…) Velika je Zmajeva zadužbina. Još je topla ona žiška koju su Zmajevi potomci u detinjstvu dobili na dar. Ona greje i osvetljava i naše uspomene i naše sadašnje pokušaje da mislimo.“
I Radović je tragao za društvenim preobražajem. Koštalo ga je to. Tadašnja vlast je ukinula kultnu emisiju „Beograde, dobro jutro“ sa Radija Studio B.
Kad su shvatili da su sebi napravili veću štetu, zvali su ga da se vrati. „Jesam mali čovek s radija, ali se ne palim i ne gasim na dugme“, odgovorio im je Radović u svom stilu.
Nema nam danas Zmaja, a ni Duška Radovića. A pokušaj da mislimo svojom glavom svima nam je potrebniji nego ikad.
Ne budimo Jututunci u 2022. godini. Mnogo je, ljudi!
Po glasu se čovek poznaje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
