14
Danima se piše o nekom maseru i njegovoj majci cvećarki koji su se “uzdigli” do nivoa “plastičnih hirurga” i baveći se nelegalno tom praksom unakazili priličan broj pacijenata čije fotografije je jezivo pogledati. Prekjuče su njih dvoje bili na saslušanju u tužilaštvu, branili se ćutanjem a određen im je pritvor od 30 dana. Zanimljivo je da će Prvo osnovno tužilaštvo naložiti psihološko-psihijatrijsko veštačenje osumnjičenih na okolnost njihove uračunljivosti u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela.
Uz rizik da budem zasut drvljem i kamenjem, čini mi se da bi trebalo utvrditi i uračunljivost onih koji su išli pod nož masera i cvećarke, i to ne samo zato što nisu bili oprezni u pogledu njihovih kvalifikacija i verodostojnosti ordinacije, nego i zbog motiva. Jer, sudeći po “konačnim proizvodima” intervencija i onih kvalifikovanih plastičara, vidljivim na svakom koraku, sumnjam i u vinklo i onih koji idu i kod proverenih specijalista te vrste hirurgije ne bi li izgledali lepši, poželjniji i samopouzdaniji.
Iz moje perspektive ( naravno, bez pretenzija da je referentna i ispravna) ti ulepšavajući poduhvati, sa izuzetkom onih koji imaju zdravstveno i još poneko opravdanje – o čemu ćemo kasnije, su nepotrebni rizici, iživljavanje nad svojim telom, kontriranje prirodi od čega, na kraju krajeva, jedini pravi benefit imaju izvođači radova kojima posao cveta a oni se enormno bogate. S druge strane dobili smo buljuke silikonskih lepotica, čija lepota je sada mnogo upitnija pre nego što su svoje usne, grudi, stomake, vratove, zadnjice, ruke, jagodice, obrve, kapke, noseve ili na čemu već sve ne intervenišu, podvrgli hirurškom nožu i silikonskim implantima. ( Da ne budemo nepravedni, na sebi “rade” i muškarci ali, lepši pol, ipak preovladava u pomami veštačkog ulepšavanja.)
Tako našim ulicama srećemo jata “pačijih kljunova”, čudno napućene karikature, čija usta ( ukoliko se to tkivo ispunjeno filerima više tako može zvati) bih poljubio samo u slučaju oružane pretnje i iskreno se godinama pitam kome to može biti privlačno. Kao reporter imao sam priliku da prisustvujem jednoj takvoj operaciji i držao u ruci implante kojima se povećavaju/podižu/smanjuju/uobličavaju ženske grudi i odvratnost od tog dodira i sada nosim tako da me teško mogu impresionirati naduvani baloni koji zatežu majice i košulje do pucanja na kojima se cakli zategnuta koža navučena na silikonsku grudvu. Moglo bi se čak reći da ih se pomalo i gadim, što bi u jednoj pesmi rekao Đole Balašević.
Diktat lepote i večite mladosti, kao i omasovljenje plastične hirurgije koja se odavno od medicinske grana izmetnula u profitabilnu industriju, doveo je ovaj inženjering do svoje suprotnosti i paradoksa pa u ime lepote dobijamo lica i tela čija je asimetričnost, koja im je smetala, zapravo pojam antičke lepote u odnosu na vizual njihovih „idealnih proporcija“ izvajanih hirurškim noževima i potklocanih silikonskim i sličnim
umecima.
Za razumeti je da se vrše korekcije posle hirurških zahvata (žene koje su operisale dojke), ortopedskih trauma, greške prirode ( “zečje usne” ); za razumeti je i da neka devojka orlovskog nosa isti smanji i ulepša ili da u nekim kasnijim godinama malo zategne vrat i ispegla poneku boru; za razumeti je i nekog muškarca kome je priroda isuviše zakinula na muškosti da tu nešto i nekako pokuša da nadoknadi. Za razumeti je kad neko to radi iz preke potrebe, ali teško je shvatiti da se većinom to radi iz besa ili što je takva moda. Istina je da su ovim intervencijama mnogi povratili poljuljano samopouzdanje i oslobodili se nekih kompleksa, ali je istina da u mnogim slučajevima ispadne suprotno.
Međutim, zaista je teško razumeti da devojke od svojih sasvim pristojnih usana prave otvarače pivskih flaša; da vade rebra kako bi stesale struk; da uklanjaju sopstvene obrve koje im je priroda podarila i, za skupe pare, na tom mestu crtaju veštačke; da lome jagodice lica i vilične kosti i posle liče na Dolfa Lundgrena; da im botoks i razne hijaluronske kiseline budu potpora samopouzdanju; da im režu dojke i ubacuju plastiku koja će istim povećati “brojčanu vrednost” a poništiti onu prirodnu. I što je najgore, kad se jednom krene sa tim intervencijama na telu posle se teško zaustaviti, stvara se neka vrsta bolesne zavisnosti i onda se ide do krajnjih granica a rezultat je najčešće poražavajući i devijantan: potpuno izobličenje. Otprilike, takvi bi najmanje jednom godišnje morali da menjaju ličnu kartu.
Nije ovo pisano da nekog povredi niti da se nekome podsmehne, samo ne vidim opravdanje da, naročito mladi, ljudi od sebe prave kiborge, da u ime lepote, zapravo, nagrđuju sopstvena lica i tela i postaju artificijelni eksponati samo zato što je tako nešto u trendu, in ili kul. Sve nas je priroda stvorila takve kakvi jesmo i ako baš negde nije debelo zabrljala, ne treba se ticati u njena posla.
Na kraju, treba imati u vidu onu istinu da je lepota u oku posmatrača. Izvinite, drage dame, ali vaši fileri, silikoni i botoksi moje oči nisu impresionirali, a na vašem mestu bih se zapitao ko su i kakvi muškarci koji na to “padaju”. Biće da i njima nešto fali, ali to teško mogu nadomestiti estetske intervencije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare