Piše Vladimir Vučković: Inflaciona očekivanja

Različiti su uzroci aktuelnog porasta cena. Nešto je efekat niske baze (tj. skromne inflacije u prošlogodišnjim početnim mesecima korone), ali ima i drugih faktora. U medijima se najčešće ističu porast cene nafte u prethodnih godinu dana, nestašica čipova, manja proizvodnja novih automobila i novčani podsticaji za građane, koji su doveli do rasta cena novih i polovnih automobila, poskupljenje turističkih aranžmana i drugih usluga, isticanje privremenog smanjenja poreza na dodatu vrednost u Nemačkoj.Posebno brine raširen i visok porast cena sirovina i drugih primarnih proizvoda. Proizvođači, usled povećanih troškova, polako ali sigurno podižu cene svojih finalnih proizvoda. U pregledu Međunarodnog monetarnog fonda može se videti da su u aprilu ove godine cene na međunarodnom tržištu uvećane u odnosu na isti mesec prethodne godine: kukuruza za 83 odsto, pšenice za 33 odsto, soje za 73 odsto, suncokretovog ulja za 119 odsto, svinjskog mesa za 110 odsto, živinskog mesa za 83 odsto, šećera za 62 odsto, pamuka za 43 odsto, gume za 64 odsto, fosfatnih đubriva za 87 odsto, bakra za 84 odsto, rude gvožđa za 113 odsto, aluminijuma za 59 odsto, nafte za 83 odsto, uglja za 62 odsto. Ovoliki rast cena morao je da se oseti. Proizvođači mogu da apsorbuju deo troškova, ali do neke granice, nakon čega moraju da prevale poskupljenje inputa na finalnog potrošača. Razlozi su (ponovo) različiti - od pojačanih infrastrukturnih radova (što podiže tražnju i cene za građevinskim materijalom), skupljeg međunarodno prevoza (posebna je složena priča o kineskim kontejnerima), do loših vremenskih uslova za poljoprivredne proizvode i mnogih drugih sektorskih i specifičnih faktora. Da ne bude zabune, uz neke izuzetke, pomenute i druge cene znatno su više ne samo u odnosu na kriznu 2020. već i u odnosu na cene iz 2019. i 2018. godine.Dakle, trenutno su odnosi između ponude i tražnje takvi da je opšti porast troškova i cena logični ishod. Ipak, iako stvari izgledaju crno, moguće je da će se ispostaviti da su privremene i prolazne. U pozitivnom scenariju, tokovi međunarodne razmene će se normalizovati, tražnja će se nakon postpandemijskog iskoka vraćati u uobičajene okvire, ponuda će porasti tamo gde se oseća uvećana tražnja. Viši cene i profiti stvaraju podsticaje da se više proizvodi i trguje i ovaj mehanizam će dovesti do smirivanja cena. Za kreatore ekonomske politike je ključno da li jeinflacija trajni fenomen, tj. da li se cene stalno uvećavaju, ili je prisutan kratkotrajni šok. U drugom slučaju, nema razloga da se reaguje i da se zaoštrava monetarna politika. Ljudima to može da samo delimična uteha: možda cene neće stalno da rastu, ali će izvesno i takve stabilne biti više nego ranije. A to znači i manju kupovnu moć i niži životni standard.Kakva je situaciji u Srbiji? Na svakom koraku se čuju priče privrednika o ogromnom porastu troškova uvozne robe i prevoza. I potrošačke cene su počele da rastu - u proseku su u aprilu bile za 2,8 odsto veće nego u aprilu prošle godine. Ne stojimo tako loše, mada to jeste najvećameđugodišnja stopa inflacije još od aprila 2019. godine, a zabrinjava i visok porast tzv. cena proizvođača, pošto se u sledećem periodu to može preliti na finalne, potrošačke cene.Pozitivan signal dolazi od inflacionih očekivanja. Prema poslednjem izveštaju NBS, privrednici očekuju nešto veću inflaciju nego ranije, ali ipak samo do 2 odsto u sledećoj godini, a tako bi trebalo da ostane i u naredne dve godine. Čak oko 80 odsto privrednika ne očekuje povećanje cena svojih proizvoda i usluga u naredna tri meseca. Ohrabrujuće informacije, mada treba imati u vidu zanimljivo istraživanje , prema kome američki privredni niti znaju kolika je prošla inflacija bila, niti su njihova inflaciona očekivanja dobar predskazatelj stvarne buduće inflacije.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram