Piše Stojan Drčelić: Vest je kad Vučić ne slaže

Kolumne 28. nov. 202112:49 > 13:04
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Uvek me oraspoloži ta anegdota kad je Nikola Pašić kao radikalski vođa agitovao po Srbiji uoči tadašnjih izbora. Muljalo se, obećavalo i lagalo kao i danas i ponekad mi se čini da je to jedini kontinuitet srpske politike.

Elem, Pašić u nekoj varoši na jugu Srbije okupio viđene ljude iz kraja i jednima obećava most, drugima put, trećima ambulantu. Jedan stari Ciganin (u to vreme nisu ih zvali Romima) sedi u prvom redu i upadljivo ćuti. Pašić ga pita „Šta vama treba?“ „Samo jedan dinar“, odgovori starac. „Šta će vam jedan dinar?“, znatiželjan je i iznenađen Pašić.

„Da kupim dva jaja pa da kompletiram ono što će svi ovi da dobiju.“

Jeste, i danas se u Srbiji zahuktava kampanja, bageri se, poput lego kockica, prebacuju sa kraja na kraj Srbije i tek će. Tako vidim i mehanizaciju na Makišu, gde se kopa za legendarni metro, za koji su pred prethodne izbore već prodavane karte. Ludilo!

Ali ako metro ikada bude završen, uz sve manjkavosti oko trasa i cene, neće to biti izraz brige za saobraćajne potrebe velikog grada, nego pre svega potvrda da ovde nema nikakve izgradnje bez ugradnje. Pošto se ekipa ugradila u astronomsku cenu metroa, valja im se baciti i na posao. Po tom receptu rade i kobajagi strani investitori isključivo plaćani iz naših džepova, po tom će rukopisu doći i „Rio Tinto“. Džaba Vučićeva priča da još nije ništa odlučeno, niko mu u Jadru i Rađevini ništa ne veruje.

Jer kao što nije vest da je pas ujeo čoveka, nego obrnuto, tako nije vest da je Vučić nešto slagao. Vest će biti kad ne slaže.

Eto, ideja da država sa 300.000 dinara obraduje parove za rođenje prvog deteta svakako nije loša sama po sebi, mada je tajmirana kao deo predizborne kampanje i opravdane su sumnje da neće biti dugoročnog karaktera.

Ne samo zato što nikad niko nije čuo da zaljubljeni parovi pišu rodama da im donesu bebe zbog para, nego zato što je pre nekoliko meseci majkama za prvo dete AV obećavao i po 5.000 evra, pa masno slagao, a i zato što tih para realno nema. Budžet Srbije, ma koliko se naprednjaci busali u grudi i kao drogirani ponavljali mantru o zlatnom dobu, sirotinjski je kazan, da bi neko zahvatio više kašika iz njega, neko mora da ostane gladan.

U državi, gde se milionski iznosi isplaćuju policiji za dnevnice dok čuva murale ratnih zločinaca, gde se sve čini da ratne igre nikada ne prestanu, najverovatnije će biti zakinuti prosveta i lekari. Obrazovanje i zdravlje ovde nikada nisu na ceni.

Da je drugačije, mogao je Vučić onako egzaltiran posle tročasovnog ispita pred velikim bratom Putinom, da usklikne s ljubavlju i kaže „odličan sporazum, uštedeli smo za budžet 300 miliona dolara, biće podeljeni nauci, učiteljima i lekarima“.

Naravno, ništa od toga. Predsednik je u Rusiji napravio dogovor o čijem sadržaju nemamo pojma, baš kao ni o pravoj ceni za gas. Koliko će Srbiju koštati tih bratskih 270 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, koji će, inače, po toj ceni stizati samo do izbora, tek ćemo shvatiti. Svejedno, Vučić je već objavio da je on lično uštedeo za najvažniju investiciju, preko neophodnu, fudbalski stadion. Kao da nam svima poručuje:„Eto vam ga na, ja uštedeo ja ću da odredim prioritete.“

Jeste, red je da on sve odredi pa i kad će deca na zimski raspust, 15. ili 31 decembra, jer svakako ne sluša ni Kona ni druge neznalice iz Kriznog štaba. Odluke o virusu korona, hoću da kažem o sankanju i opštenarodnom nasankavanju, donose agencije koje mu mere rejting.

Samo nek nešto odluči, a ne ovako da izgleda da je datum početka raspusta najčuvanija državna tajna.

Bonus video: Blokada Mostarske petlje u Beogradu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar