59
Pročitao sam nedavno knjigu Svetislava Pešića "Moja igra, moj put". Osoben je lik Kari, oduvek je bio. Jedan od nekoliko najvećih trenera s ovih prostora, bez ikakve dileme. Osoba kojoj ništa ne mogu čak ni anegdote kojima je zajednički imenitelj - Piroćanac, šta ćeš.
Elem, ko pročita ovu, inače, jako dobru knjigu posle koje će svima biti jasnija Karijeva trenerska, ali i životna filozofija, biće jasno i šta je uradio s Milošem Teodosićem. Njemu je tim i timska hemija iznad svega i tu će žrtvovati sve što treba da bi se došlo do rezultata. Pa i jednog od naših najboljih košarkaša u poslednjih 15 godina.
Sad, možda će Karijeva ekipa ostvariti sve zbog čega je sastavljena, pa će nam se prevejani Piroćanac još jednom nasmejati u brk, u stilu: „Želeli ste rezultat, evo vam ga, a onoliko ste me napadali zbog Teodosića“.
Ovde ubacujem jedan privatan momenat. Opšte je mesto da atmosfera uoči Indijanapolisa 2002. godine nije bila najbolja. Prevelika koncentracija superstarova na jednom mestu, vreli beogradski splavovi i sva iskušenja koja oni sa sobom nose ili nešto treće, tek, na jednom od treninga u Železniku kome sam inkognito prisustvovao, Kari se pojavio vidno nervozan, prekinuo vežbe igrača, vrlo ljutitim tonom im održao bukvicu o nezalaganju i sebičluku i napustio trening posle 15 minuta. Svi znamo šta se posle desilo.
Hoće se reći da Pešić ima svoje metode i da mu nije prvi put da seče tamo gde niko ne bi presekao, sve zarad tima i hemije unutar i oko njega. Ne znamo, uostalom, ni u kom je stanju Teodosić sada, da li je spreman ili ne.
PROČITAJTE JOŠ:
Samo, ne radi se to tako. Bilo je efektnijih i džentlmenskijih rešenja, da ga recimo ne pozove na okupljanje, a onda da zajedno na pres konferenciji objasne sve što se ima reći na tu temu.
Teodosić nije samo koš preko Garbahose 2010, polufinale protiv Slovenije 2009. ili sve one nezamenljive uloge u timovima koje je selektirao Sale Đorđević (inače, lično sam svedočio koliko je Đorđević „zaljubljen“ u Tea još od dana juniorske reprezentacije koja je u Pioniru nekoliko godina ranije uzela evropsko zlato u finalu protiv Turske).
Teo je momak koji se ranjavan javljao na sve akcije reprezentacije, čak i kad nije mogao da hoda, koji je igrao i te „prozore“ kad niko od primadona iz evrologaških klubova nije hteo da se odazove.
Teo je deklarisani zvezdaš, ali od one najplemenitije vrste, kao i momak kome ne daju da igra US Open, ali i dalje to radi najbolje na svetu i ne možeš da ga ne gotiviš, bez obzira na to da li se slažeš s njegovim izborima ili ne.
PROČITAJTE JOŠ:
Konačno, jasno je da se pravi prostor za Vasu Micića koji je u zenitu i da se ključevi tima daju u ruke Nikoli Jokiću, ali Teo ovo na ovaj način nije zaslužio. Čak i da se plasiramo na svetsko prvenstvo i da osvojimo medalju na evropskom.
Između ostalog, i zbog „lateralnih kretnji“ o kojima je Duda Ivković pričao svojevremeno, a tiču se Teodosićeve odbrane i onog bez čega nema nijednog velikog igrača. A Teo je bio, još uvek je i ostaće veliki igrač. I zaslužio je pristojniji tretman.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
