Davno je neko primetio da je onaj koji je ubio jednog čoveka zločinac, a neko ko pobije stotine ljudi – narodni heroj. Danas u Srbiji sličnu paralelu možemo da povučemo i sa narkoticima. Neko koga uhvate sa džointom može da fasuje robiju, država će ga tretirati kao kriminalca, ali zato onaj kome pronađu najveću plantažu marihuane u Evropi i zaplene četiri tone ove opojne travke, zavredi da u njegovu odbranu stane vrh vlasti.
Sam predsednik Aleksandar Vučić kaže da Predrag Koluvija, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva „Jovanjica“, nije ubio nikog već je imao tonu marihuane, koju je mnogo država legalizovalo, te da ne postoji primer da zbog tako nečega ovaj „poljoprivredni proizvođač“ bude dve godine u pritvoru.
Naravno, predsednik pomalo navrće vodu na svoju predizbornu vodenicu kada kaže da se očigledno neko plašio nečega što bi mogao da čuje. Onda isti taj Koluvija ispriča u Đukin mikrofon kako su mu policajci, naravno bliski saradnici Nebojše Stefanovića, tražili da za vutru optuži Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića.
Isti advokat ugostio je u svojoj emisiji bivšeg zamenika načelnika SBPOK Gorana Papića, koji je takođe za sve nepodopštine optužio Nebojšu Stefanovića.
Ako znamo da su „Jovanjicu“ obezbeđivali pripadnici bezbednosnog sektora Srbije iz BIA, policije i Vojnoobaveštajne agencije, zaključak je da je najveća plantaža marihuane u Evropi bila državni ili bar paradržavni projekat. Kažem državni ili paradržavni, jer je jako teško reći gde prestaje država, a počinje SNS ili locirati onu tačku gde državne strukture postaju mafijaške.
Dakle, i aktuelna dešavanja oko „Jovanjice“ samo su priprema za predizborno uzdizanje Vučića, gde će morati da se pokaže kao pravedni sudija koji čak i svojim kadrovima puni apsane, a kandidata za takvu jednu pokaznu vežbu ima poprilično – Slaviša Kokeza, Dijana Hrkalović, pa čak i Nebojša Stefanović.
Da se odmah razumemo. U mafijaškoj državi nisu sukobljene struje u vladajućoj stranci ili koaliciji. U mafijaškoj državi u ratu su dva mafijaška klana, a Nebojša Stefanović je silom prilika u ovoj drugoj OKG (Organizovana kriminalna grupa po jezičkom leksikonu MUP Srbije, prim. aut).
Zato je u onom prvom i dalje Siniša Mali, ministar zadužen za pranje novca, crne fondove, osnivanje ofšor kompanija i ostale finansijske akrobacije. Objavljivanjem afere „Pandorini papiri“ definitivno je potvrđeno da je Siniša Mali kao vlasnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva kupio 24 stana u Bugarskoj.
Evo šest godina lažu nas i Siniša Mali i Aleksandar Vučić u vezi sa ovom aferom. Sad kad je međunarodno istraživanje potvrdilo nalaze KRIK-a, glasno se zaćutalo na tu temu.
Britanska Devičanska Ostrva, poreski raj koji koriste političari, tajkuni i kriminalci da bi sakrili imovinu, koristio je i Vučićev kum Nikola Petrović, potvrdili su „Pandorini papiri“. Zasad, Petrović samo nije prijavio da je držao kompaniju registrovanu u poreskom raju.
Za sve ovo kriv je naravno – Đilas. Kako? To ne znam, ali sam siguran da bi politički sledbenici najboljeg studenta prava našli neko objašnjenje. A i Ursula fon der Lajen je rekla da je Srbija napredovala. Toliko da ako sad ne stavim tačku, novine koje čitate neće stići na kioske. Niko iz Srbije nije smeo da ih štampa, a majstor treba dobro da tera kamion da bi na vreme iz Osijeka stigao u Beograd.
BONUS VIDEO: Obućina i „Prti Bee Gee“ u epizodi „Državna kombina“ – ko je Visoki
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare