Piše Ranko Pivljanin: Živina

Sofisticiranije verzije Sime Spasića ( Sima 2.1) – recimo one pod proizvođačkim brendom Orlić, Bakarec, Drecun... - idu po televizijama i po studijima rade isto to što i SS po ulicama i trgovima. Što bi narod rekao, hvataju na galamu! Njihova onomatopeja ima za cilj da urlicima, vikom i istovarom gomila suglasnika i samoglasnika koje bi trebalo da liče na reči i rečenice, nadomesti nedostatak argumenata ali, pre svega, da prekrije suvislu priču opozicionog ili kritički raspoloženog sagovornika koje vlast, u hinjenju takozvanog društvenog dijaloga, s vremena na vreme, pripusti pred mikrofone televizija sa nacionalnom frekfencijom.Međutim, kako bolest sistema odmiče ka onom krajnjem stadijumu u kojem ludilo postaje podrazumevajuće i prihvatljivo, a normalnost neobična i ekscesna, tako se patentiraju i regrutuji sve luđi akteri za ulične „polemike“ sa neistomišljenicima. U trenutnom nedostatku batinaških kadrova ( upravo su deo udarne brigade sami prekomandovali u zatvore) koji polemišu snagom nabildovanih mišiča i čvrstinom bezbol palica, angažuju se „trećepozivci“, specifična vrsta desničarskih dvorskih luda i strašila, strateški raspoređenih po obodu političke scene.Tamo ih drže na kraćem ili dužem lancu i po potrebi pripuštaju kad treba igrati malo prljavije i uličarski, jer ne ide da na to troši vreme i reči Vodeći Huligan. Ne priliči - čovek, ipak, sedi sa Trampom, šeta po terasi sa Merkelovom, pije vino sa Makronom po podrumima Jelisejske palate. Osim toga, ima i ove školske obaveze, a sada valja proizvoditi i vakcinu.E tako je zasijala nova zvezda naprednjačke ulične političke borbe, izvesni Tomo Lovreković koji je pre neki dan poslat u Pančevo da ućutka onu lajavu Mariniku Tepić koja ide okolo i ljušti pozlatu sa režimskih potemkinovih fasada, relativizuje ružičastu sliku nikad viđenog uspeha i opasno nervira predsednika.I šta je uradio verni Toma? Verovali ili ne, bacio je kokošku na Tepićku. Za protivargument Marinikinim optužbama odabrao je pernatu živinu i zavrljačio je nesretnu koku prema potpredsednici Stranke slobode i pravde. Do sada je u uličnim političkim borbama bilo uobičajeno gađanje jajima, ali naprednjaci su - valjda u skladu sa proklamovanom idejom naprednosti i opšteg progresa, terminološki uobličenoj sintagmom „prvi put u istoriji“ – otišli korak dalje i počeli da se gađaju živim kokoškama. Po principu, neka leti perje.Iako na prvi pogled ovaj pernati performans izgleda neobično i čudno, nije ga problem definisati i objasniti. Upotreba kokošiju u političke svrhe, zapravo je samo puka materijalizacija pilićarske filozofije života i pripadajuće joj političke misli i delovanja. Kokoška u rukama Tome Lovrekovića je simbol političkog kokošinjca u kome se šepuri neprikosnoveni petao od čijeg kukurikanja su nam uši zaglunule, dok oko njega trčkara, kokodače i kljuca nepregledno jato živopisne živine. Iz te farme je došla „pančevačka koka“ i na njenim krilima se uzdiže poimanje političkog obračuna primereno kokošijem mozgu i kokošijem slepilu i zaglušujućem kokodakanju.A da je, kojim slučajem, ova živina bačena, primera radi, na terasu pustoline na Andrićevom vencu, tvrd vam stojim da bi se već dva dana na režimskim televizijama uveliko raspravljalo o novom atentatu i to biološkim oružjem najnovije generacije, a u „informerima“ , „telegrafima“ i ostalim „objektivima“ bi osvitali naslovi tipa „Vučića hteli da ubiju ptičjim gripom“. Arlauči Simo, sve ti je oprošteno.