Piše Ranko Pivljanin: Ringle, ringle raja - ko će nas, zapravo, ostaviti bez struje

Ta podmukla diverzija se, naravno, nije desila - ostalo je da varniči samo u „informer“ glavama - mada je ona mogla biti i na dobrobit vlasti, naročito njenog vrhovnog mračnjaka koji se ovih dana šunja po obodu Niša i, u strogo kontrolisanim uslovima, voza prigradskim autobusima, posle čega više neće važiti krilatica „obilazi kao kiša oko Kragujevca“ koja će ustupiti mesto novoj „obilazi kao Vučić oko Niša“. Naime, da je beslovesni plan realizovan, on je to mogao da iskoristi i da se pod okriljem mraka, prošvercuje do centra i uslika u Kazančijskom sokačetu, što bi odmah po dolasku struje bilo emitovano na svim njegovim televizijama kao još jedan neviđeni uspeh. Za njega bi to bilo „ko kec na desetku“, ali bi, s druge strane, bila naneta nenadoknadiva šteta „ćacilend studentima koji hoće da uče“, jer bi ih prekinula u pripremama za januarski ispitni rok, mada je i to pitanje, s obzirom da većina njih glavna saznanja stiču upravo u pomrčini i kad pošten svet spava. S druge strane, ne bi ni bilo loše da je sabotaža izvedena i da su, makar na neki sat, prestali da svetle oni kretenski kišobrani, pokupljeni na nekom kineskom risajkling otpadu, kojima su gradske vlasti okitile Beograd pretvarajući centar glavnog grada u ofucano predgrađe Bangkoka ili Lime.

Sve u svemu, blokaderskog elektro-energetskog udara nije bilo - Mića Grčić je sa pozicije direktora Kolubare i EPS-a imao mnogo efikasnija rešenja u nameri da nas ostavi bez struje - ali je mračni cilj Vučićeve propagande unekoliko ostvaren. Idiotska priča, osmišljena i plasirana iz kurcšlusa paramedijskih glava, se zavrtela, pokrivajući, bar ne nekoliko dana, istinsku energetsku krizu u najavi, uzrokovanu mudrom spoljnom politikom onog šetača po niškim predgrađima. Ona će nas ostaviti bez goriva i pre nego što se ovi iz „Informera“ dosete kako su opet za sve krivi blokaderi koji su rešili da izazovu krizu sa gorivom tako što će svi odjednom napuniti rezervoare automobila i danonoćno se voziti Vučićevim auto-putevima i hvatati krugove po Šapićevim kružnim tokovima, dok ne iscrpe i poslednju kap iz naftnih rezervi.

Degenerisani i degenski sistem došao je do zida o koji udara našim glavama, praveći od ljudi budale, dok šibicari okolo, sve u nadi da će se stvari nekako rešiti same od sebe i da će Janafom opet poteći sirova nafta, da ruski prijatelji neće biti srca kamenoga i zavrnuti gas, da će Evropska unija zažmuriti na naše flertove sa dalekoistočnim despotijama i otškrinuti kasu, da će plac na poklon Trampovom zetu na na mestu Generalštaba biti dovoljno mito kako bi se američka administracija smilovala i povukla sankcije. Ništa od toga se neće desiti već ćemo, kao država i narod, na izmaku prve četvrtine 21. veka zatvoriti mračni krug troipodecenijskog radikal-socijalističkog orgijanja kojim su opisani svi njihovi megalomanski „državni projekti“ koji su bili samo pokriće za besprizornu pljačku i besramno lično bogaćenje i naša zakasnela naknadna pamet osvešćena u bolnom siromaštvu na istorijskoj stranputici i nemoći da nešto promenimo. Zato se nije čuditi, da nam se, uhvaćenim u klopci sopstvenih zabluda i promašaja, proturi i poturi i takva idiotska i stupidna priča kao što je ova sa rušenjem energetskog sistema istovremenim paljenjem ringli i bojlera. Ovde je potrebno istovremeno upaliti lampice, ali u glavama, jer naš mrak ne dolazi spolja, već iznutra.