Piše Ranko Pivljanin: Parada poganluka i ludila

Ovaj put našli su se tu Dušan Bajatović, Nebojša Krstić, Velimir Ilić, Sergej Trifunović, Vojislav Šešelj, Milomir Marić..., da ne pominjem onoga koji i ne izlazi iz televizora, a ima ih još sasvim dovoljno da stvar možemo posmatrati kao endemsku pojavu a ne izolovani incident.Iako su mi se uši poslednjih trideset godina naslušale svega i svačega, oči nagledale svakojakog zla i nepojamnih gluposti, a stomak svario toliko poganluka koji garantuje najmanje tri čira na želucu i hroničnu dijareju, još pokušavam da dođem sebi.Čega sve tu nije bilo. Nadmene bahatosti apartčika sa buketom funkcija i velikih plata i zlobnog cinizma spin majstora na zadatku udruženih u nameri da ponize i ugaze devojku – političku početnicu koja se usudila da im izađe na crtu.Teških psiholoških ispada, neprimerenih mestu, trenutku i ulozi, koji su otkrivali ozbiljnu pomerenost „iz vinkla“ čoveka koji bi da menja postojeću iščašenost. Valjda po principu da se klin klinom izbija,Političke i svake druge pokvarenosti političkih olupina koji, po svaku cenu,žele da produže trajanje u skomračnim Augijevim štalama srpske politike, znajući da se skoro neće pojaviti neki Herakle da ih, zajedno sa njima, (p)očisti.Terciranja njima takvima čoveka koji je novinarsku profesiju svesno pomerio ka šarlatanstvu i prostakluku, postajući tako konferansje najprizemnije zabave i torokluka.Bilo je tu, u neograničenim količinama, bezobrazluka i primitivizma. Laži i pritvornosti. Fingiranih svađa i istog takvog razumevanja. Manipulacije i podmetanja. Merenja repa mrtvim vukovima i dodvoravanja zajedničkom gospodaru. Povlađivanja prostoti i niskim strastima. Seljačke potleušenosti i jeftinog humora...Uglavnom, ničeg dobrog ne videh u tih nekoliko sati života straćenog na galeriju besprizornih likova i njihovu logoreju posle koje je samo njima bilo sjajno a svima ostalim koji su ih gledali i slušali odvratno i poražavajuće.Ne pišem ovo sa pretenzijama moralnog, intelektualnog ili bilo kog drugog arbitra i pravednika, već kao građanin, ponukan dubokom zgađenošću i tugom, koji pokušava odgovoriti na pitanje - koji je to feler u ovom narodu omogućio da takvi ljudi izbiju u prvi plan, izliju se u javni prostor i tako sistemski ga zagade i otruju da više nikakva dekontaminacija ne ostavlja nadu?Kako smo to dozvolili da nam ljudi takvog soja budu politički lideri i predstavnici, tumači i kreatori javnog diskursa, elita, takoreći?Ko je meštr ove đavolje selekcije, gde se ta fela začinje i odgaja, kojim mehanizmima im se odstranjuje skrupuli, odgovornost i pristojnost da bi se na kraju kompletirali u ovakva čudovišta i manekene fukarluka?Odbijam da poverujem - mada mi sve teže ide - kako smo i sami većinski takvi i da smo ove i ovakve uzurpatore političke i medijske scene mi proizveli. Ako jesmo, onda smo ih i zaslužili.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram