Predsednik ih raspisa, a vi sad vidite šta ćete. Izbore još i možete da bojkotujete ali protiv predizborne kampanje leka nema i pre ćete usred Vuhana izbeći korona virus nego što će vas mimoći slatkorečiva predizborna obećanja i neželjene posete lovaca na vaše duše.
Sledi pedeset dana pakla u kome će vam svako od njih obećavati raj. Ova Srbija u kojoj ste se zatekli neće imati veze sa onom koja osvane 27. aprila. To će biti bogata, demokratska, u svetu cenjena, evropskounijska država, koliko iza prvog maja, čijom prestonicom će tutnjati metro tu negde kad minu ilindske vrućine, a do tada ćete se gotovo smrzavati u rashlađenim prometalima gradskog saobraćajnog. U perpsektivi, svi ćemo živeti u Beogradu na vodi, samo da se završi.
Paštete sa imenom predsednika su samo privremeno rešenje, posle izbora će se u te kutije pakovati beluga kavijar a to što vam se čini da vam rastu magareće uši samo je najava da ćete u budućnosti na meniju imati magareći sir – najskuplji proizvod te vrste na svetu, a od korona virusa ćete se štititi razmetljivo se sapunjajući sapunima pravljenim od magarećeg mleka. Predizborni štabovi naših usrećitelja uveliko rade na tome da magarice iz Zasavice umesto 200 mililitara dnevno daju najmanje 20 litara mleka tako da će taj sir uz već brendirane svinjske papke postati naš strateški izvozni proizvod.
Posle Miloša Velikog, svoj auto-put dobiće i Karađorđe, a naći će se neki koridor i za Iliju Birčanina, Hajduk Veljka i Čučuk Stanu, dok će se prva brza pruga kojom će vozovi do Nove Godine leteti japanskim brzinama nazvati po Marku Đuriću.
Svaka zgrada će imati svoj vrtić, Borča, Ovča i Krnjača nema šta da brinu za kanalizaciju, možda se uz njih provuče i Dedinje, kolektori će se postavljati brzinom svetlosti, pa će uz med i mleko konačno neometano poteći i fekalije.
Garante te svetle i braon budućnosti odavno ne možete da izbacite iz televizora a sada će vam dolaziti lično. Njihovi emisari vam već kucaju na vrata tražeći da participirate u paketu akcija tog lepšeg i srećnijeg doba, u kojem će vam dividende isplaćivati Mlađan Dinkić.
Avetaće po trgovima vaših gradova, bečiće vam se sa bilborda i naslovnih strana novina, iskakati kao strašila na mobilnim telefonima. Banuće vam nepozvani na kafu, da vas upitaju za zdravlje i obećaju najbolju zdravstvenu negu na svetu, ulaziće vam u štale da miluju krave i tepaju teladi, gaziti svojim „pjaćoti“ cipelama blato vaših šorova obećavajući kako će vam sledeći put tuda doći po asfaltu.
Pošto su kule i gradovi potrošeni u dosadašnjim kampanjama, pričaće vam o stanovima za 200 evra po kvadratu; kako smo brda i doline, u međuvremenu, alalili Arapima ubediće vas da paradajz i paprika idealno uspevaju na terasama. Obećavaće vam posao bez koga su vas koliko juče ostavili. Polagaće kamene temeljce u već dva put kopane rupe. Onaj „mercedes“ koji se godinama sprema da dođe, ove stiže sigurno sa pogonom na sva četiri točka. Plata od petsto evra više nije in, sad jurimo onu od devetsto. I tako redom, pedeset dana.
Malo će vam biti čudno što vam sve to obećavaju iste njuške koje gledate sve ove godine (pa i decenije) i na trenutak ćete se, možda, zapitati zašto su, pobogu, čekali ovako dugo da od Srbije naprave Švajcarsku, ali proći će. To se zove trenutak predizborne slabosti prosečnog birača. U svakom slučaju, ako ništa, barem ćete se opet osetiti mladim i vratiti se u zlatno doba detinjstva. Imaju bajke taj efekat, treba samo bezrezervno verovati.