5
Repertoaru teških trenutaka i najtežih izazova, Aleksandar Vučić je pridodao i ovonedeljno subotnje popodne gde se, sklon mučeništvu svake vrste, patio u restoranu Džejmija Olivera u Beogradu na vodi jedući lazanje. Ne, nije mu specijalitet svetski poznatog kuvara zastao u grlu, nije ga mučila gorušica, nije patio za punjenim lignjama, niti ga je brinuo visok račun, već je bio izložen sasvim neobičnom izazovu.
Naime, Vučić je, sedeći između Siniše Malog i Miloša Vučevića, kako sam priznade, „pokušavao da sazna ko će biti mandatar nove vlade“, pa da onda u pet popodne ište muštuluk nestrpljivim građanima koji takođe živi nisu da saznaju koji će se to junak odvažiti da zameni onu premijersku gromadu od Ane Brnabić.
„Ovo su predstavnici najviše izvršne vlasti u ovoj zemlji a ja gledam da im se dodvorim i konačno dobijem informaciju i da mi konačno kažu koga ću u pet sati da proglasim za mandatara za sastav buduće vlade i dobro je da sa ovako važnim ljudima sednete i da vas obaveste o svojim planovima…“, objasnio je, između dva zalogaja lazanja, svoju nelagodnu poziciju, istovremeno ne krijući ushićenje što mu se pružila prilika da sedi između dva Čerčila od kojih sve u ovoj zemlji zavisi.
Mi možemo da pretpostavimo, a CIA koja, po tvrdnjama Aleksandra Vulina, špijunira Vučića bi mogla i da potvrdi, kako je teklo to dodvoravanje i pokušaji sirotog Vučića da od dvojice političkih velikana iskamči odgovor za vest dana.
– Šefe, reciiiii miiii, što si takav! – kumio je Vučić Vučevića, ali je ovaj bio srca kamenoga.
– Neću, bre, šta si navro ko Jovanov na Boru Novakovića!
– Reci mi, kad te molim! – nije odustajao Vučić, pripijajući pivo uz slasne lazanje.
– Nema šanse i pusti me na miru da uživam u ovom parizeru, ovaj, lazanjama! Reći ću ti kad ja odlučim da treba, nisu to male stvari da ih baš tebi saopštavam u kafani.
Vučić se onda snuždeno i molećivo obratio Siniši Malom.
– Siniša, brate, znaš li ti ko će biti premijer?
– Znam, ali neću da ti kažem. Kakav si, odmah ćeš da razglasiš – odbrusio je Mali ko veliki.
– Pa ja i pitam da bih mogao da razglasim, to mi je posao. Šta sam vam zgrešio pa me toliko držite u neizvesnosti. Ako mi ne kažete sad ću prestati da jedem i prosuću pivo – ljutnuo se Vučić.
– Ne moraš, baš me briga – odbrusio je Vučević, namigujući Malom koji je pogledom nezainteresovano bludio po promenadi.
– Zvaću Anu, ona vam je, tehnički, još šef i njoj ćete morati da kažete – potegao je krajnji argument neveseli Vučić.
– Zovi koga hoćeš – rekao je Mali i krenuo da bira desert.
Nastupio je period mučnog ćutanja da bi se na kraju Vučević mangupski osmehnuo u pravcu Malog:
– A da mu, ipak, kažemo. Ne mogu više da ga gledam ovako bednog i snuždenog!
– Ja neću, a ti kako hoćeš! – odbrusio je Mali.
– Aj probaj da pogodiš – obratio se Vučević Vučiću.
– Nema šanse, niko mi ne pada na pamet.
– Evo ti prvo slovo. O!
– Orlić? Ne dolazi u obzir, on mora da razgoni one opozicione kokoši.
– Ma kakav Orlić. Je l ti misliš da smo te slučajno doveli u ovaj restoran. Prvi predlog je da budući premijer bude Džejmi Oliver.
– Ne može. Iako se ništa ne pitam, neću dozvoliti da stranac bude na čelu naše Vlade, mada su mu lazanje odlične.
– Onda Sir Oliver! On je najsposobniji član grupe TNT, idealan kadar za Vašu Niskost. Njegova specijalnost su krađa i prevara, krade sve što mu padne pod ruku, a ima i plemićko poreklo, doduše englesko, ali prevešćemo ga mi u Srbe.
Vučić otpi gutljaj piva, duboko uzdahnu kako samo on to ume, podiže naočare na vrh nosa i značajno reče:
– S obzirom da se vas obojica idealno uklapate u profil tog Sir Olivera, predlažem, ako vam moje mišljenje nešto znači, da premijer bude jedan od vas. A da ne bi bilo ni po babu ni po stričevima, izvlačićemo šorkove. Ko izvuče kraću šibicu – otpada. Mali, ti vučeš.
– J….o me prezime! – uzdahnu Mali, držeći patrljak šibice među prstima.
– Suzana, pali taj Instagram – reče Vučić i izdiktira još jednu istorijsku rečenicu koja se poput belog dima zavijori iznad SNSiktinske kapele. „…Predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije Miloša Vučevića kao kandidata za predsednika Vlade Republike Srbije.“
Ne zamerite, poštovani čitaoci, na ovakvom tekstu, ali se o neozbiljnom i neozbiljnim ne može pisati ozbiljno.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare