"Uloga toalet papira u parlamentarnom životu Srbije"

Međutim, pre nego što razradimo kampanju da vidimo kako je toalet-papir postao sredstvo parlamentarnog „dijaloga“ opozicije i vlasti i koju ulogu može igrati u daljem radu našeg najvišeg zakonodavnog tela. Srećom, nisam bio u zemlji i u prilici da direktno pratim tu sanitarnu raspravu, pa sam se posredno obaveštavao o putevima toaletnih rolni od skuštinskih toaleta do sale za sednicu.

Koliko sam uspeo da shvatim pojedini opozicioni poslanici, predvođeni onim mangupom Ćutom Jovanovićem su, umesto konfeta i fanfara, proslavljali izbor Ane Brnabić za predsednicu Skupštine tako što su po skupštinskoj sali bacali toalet papir.

Prilježnim istražnim toaletskim radnjama predsednik SNS-a Miloš Vučević došao je da zaključka da je performans zlih opozicionara, zapravo, bio atak na „instituciju koja predstavlja sve građane“, na „grb i zastavu države“, na kraju, zaključuje Vučević, „oni su bacili toalet-papir i na Republiku Srbiju“.

Ostaje enigma, kako se niko od naprednjaka nije setio da kaže kako je ovo bio i još jedan pokušaj atentata na predsednika Vučića, koji, istina, nije bio lično prisutan pa mu dvoslojni ili troslojni listić nije mogao neposredno nauditi, ali, s obzirom, da je Vučić u svima njima, kao što nekad beše Tito u svima nama, to je posredno bio atak i na njega. Idealna prilika da režimski tabloidi raspale naslov tipa: „Ćuta toalet papirom ubio Vučića u Milenku Jovanovu“.

Međutim, gospodin Vučić, koji je izbegao direktan susret s toalet papirom, nije mogao da se ne oglasi, pa je saopštio kako je opozicija, sram ih bilo, krala toalet papir iz skupštinskih zahoda, umesto da ga je o svom trošku donela od kuće.

Svak krade ono što mu je pri ruci i u skladu sa mogućnostima, gospodine predsedniče. Ovi vaši kradu izbore, nameštaju tendere, ugrađuju se u kapitalne projekte, izvlače novac iz fondova a jadnu opoziciju dopade toalet papir. Imajte malo razumevanja.

Ipak, kako ne bi dolazilo do toga da opozicionari skidaju rolne po skupštinskim toaletima, potrebno je toalet papir uvrstiti u skupštinske materijale - mala je razlika - i uredno ga rasporediti po poslaničlim klubovima. Tako bi uvaženi narodni poslanici na skupštinskoj blagajni kad uzimaju dnevnice, putne troškove, sredstva za odvojen život (od naroda) zaduživali i odgovarajući kontigent toalet papira. Ćuti, duplo sledovanje.

A sad da se vratimo na kampanju za onu „lakše se briše“ toalet firmu, ali i ostale proizvođače ovog sanitarno-skupštinskog materijala, kojima predlažemo nekoliko mogućih pravaca reklamnih poduhvata. Za početak, mogli bi biti glavni medijski pokrovitelji televizijskih skupštinskih prenosa. Generalni sponzor jednog zasedanja bi , primera radi, mogao biti „perfex“, drugog „zewa“, trećeg „paloma“...

Osim toga, mogli bi da naprave specijalne vrste toalet papira, neku vrstu „limited edition“ serije, u kojoj bi mogli da iskoriste živopisne skupštinske likove koji bi postali zaštitni znak za određeni toalet papir.

Za one koji imaju dijareju – najadekvatnija rolna bi bila sa likom Marjana Rističevića ili Nataše Jovanović.

Za one koji pate od zatvora – stavljati likove iz opozicije koji se godinama, ko gladan na sr...e, natežu da skinu ovu vlast. Nesumnjivo bi hit bila rolna na čijim listićima bi bila ispisana čuvena brojka „619“ koja bi asocirala na aktuelnog skupštinskog poetu Dragana Đilasa Disa.

Jedan kotur bi obavezno trebalo gravirati likom novoizabrane predsednice skupštine i on bi, u skladu sa njenim neslućenim sposobnostima da bude sve što se može biti – i ministarka i predsednica vlade i predsednica Skupštine – imao univerzalnu upotrebu. I tako redom..

A ako ćemo ozbiljno, nije toalet papir pao s neba pa u rebra i postao deo skupštinske rasprave. Radilo se na tome godinama i kad ste na kraju od skupštine napravili septičku jamu, bilo je potpuno logično da se u određenom trenutku tu nađe i toaletni papir, kao neizbežni mobilijar kad su senkrupi u pitanju. Problem je što se vi ne možete obrisati toalet papirom, tu mora da radi šmirgla i to ona najkrupnija.

Nije toalet papir tek tako postao deo skupštinske rasprave. Radilo se na tome godinama i kad ste na kraju od skupštine napravili septičku jamu, bilo je potpuno logično da se u određenom trenutku tu nađe i toaletni papir