Vučiću, u istoriju ćeš ući preko Male Krsne: Piše Ranko Pivljanin

Nije ovo prvi, niti jedini primer, odvratnog transfera ljudskih bića čije kupljene i otete duše su „es en es“ rekruteri sigurnih glasača imali nameru ( ili su u tome uspeli) da pretvore u izborni procenat, ali „operacija Mala Krsna“, surovo dokumentovana televizijskim snimcima, jedna je od najtužnijih i najpotresnijih epizoda u izbornoj trgovini ljudima. Ne samo zbog pokvarenosti i bezočnosti organizatora ovog sramnog transporta, već, upravo, zbog ljudi koji su bili roba u tom transportu.

Znam, mnogi će ih osuditi i reći - tako im i treba kad dozvoljavaju da ih vodaju okolo kao marvu, ali, to je samo jedan ugao iz koga se ovo čemu smo svedočili može posmatrati. Ne mislim da ih treba braniti ili pravdati, naročito ne njihov čin, ali moramo pokušati da razumemo kako su ti ljudi došli do tog dna po kojem ih pomeraju šibicari režima.

Nije više pitanje zašto su neki ljudi spremni da se „prodaju“ za dve crvene, sendvič, litar ulja i kilo brašna ili slične gluposti, pitanje je kako su dovedeni u situaciju da ih bilo ko može kupiti po tako jeftinoj ceni i ko ih je tu doveo.

Oni koji su pažljivije gledali njihova lica i izgubljene poglede - nije najsrećnije izgledao ni onaj koji ih je vodio - mogli su da vide zombije, ljude atrofiranih svojstava i sirotinju koja je, ne samo jednom, imunizovana na teška poniženja, pa ni ovog više gotovo da nisu bili ni svesni ili ih nije doticalo.

Oni su se odavno oprostili i sa samopoštovanjem i sa nadom da će im ikad biti bolje, svaka vrsta otpora u njima je slomljena, njima više ništa nije čudno i nenormalno, pa na kraju, i nemoralno.

Lestvicu njihovog ljudskog dostojanstva više ništa ne drži, ona je odavno pala i lako je preskočiti u ime pukog preživljavanja i opstanka koji, iz njihove vizure sirovog siromaštva i unutrašnje pometnje, postaju alibi za sebičluk i postupke kojih bi se, u nekim drugim uslovima, i sami gnušali i stideli. Očekivati od njih takvih da se pobune, pruže otpor i kažu „ne“ je iluzorno. Hrabrost, doslednost i principi ne stanuju pod njihovim krovovima, oni bi se i za žicu dalekovoda uhvatili, ako bi visila iznad njihovog ponora. Dakle, koliko god da su krivci i saučesnici u jednoj nečasnoj raboti, još više su žrtve.

Pravi problem su inspiratori i organizatori besramne ekskurzije koji su, iz sasvim drugih razloga, operisani i od morala i od skrupula i od ljudskosti. Janjičarima ovog režima dat je kart blanš da urade sve što im može pasti na pamet da bi se vlast održala, pa i da zloupotrebe najpauperizovaniji sloj naroda, izbeglice i socijalne slučajeve i to na tako besraman način, poništavajući ih kao socijalna bića i svodeći ih na beslovesnu rulju koju će (zlo)upotrebiti, iskoristiti i, bez trune kajanja, odbaciti kad im završe posao.

Oni su sebi uzeli za pravo da manipulišu i na krivična dela navode i teraju ljude iz najosetljivijih socijalnih kategorija, koristeći njihovu bedu i beznađe. Skupljaju ih oni kojima šampanjcem zalivaju rođendanske poklone u obliku skupocenih limuzina. Možete samo zamisliti šta ona smederevska beštija oseća spram svih tih ljudi, nakon što ih okupi, poređa, isplati im 2.000 dinara pošalje ih na „izlet“ ispred voždovačke stanice policije a onda sedne u svoj beli „mercedes“. Verovatno, najveći mogući prezir.

Obaška, što ovde imamo lopove i prestupnike u povratu, kojima nije bilo dovoljno što su pre samo nepuna tri meseca uhvaćeni u teškoj izbornoj krađi, već su spremni da nastave po starom i to na isti način. Ako ništa, treba im čestitati na bezočnosti.

Ne, Vučiću, nećeš ući u istoriju po putevima, poduhvatima, stadionima i državničkoj mudrosti, kako se nadaš i govoriš. U istoriju ćeš, i to u neku bednu fusnotu, ući preko Male Krsne i sličnih destinacija u jednom od onih istih autobusa, kombija i automobila kojima ste održavali linije vašeg izbornog transporta i kampanja. Niste vi za istoriju, već za sud i stub srama.

BONUS VIDEO: Podcast DLZ i Ranko Pivljanin: Vučiću, izvini!