Piše Ranko Pivljanin: Ide Vulin Lajkovačkom prugom

Došao bi verovatno Vrhovni teoretičar književnosti, nego je prethodnog dana radio kao probni mašinovođa na pruzi Beograd - Novi Sad, isprobavajući koliko mogu da nagare nemačke lokomotive na srpskim prugama i kada je na cajgeru nagurao 180 kilometara na sat od ushićenja nije mogao da dođe ni sebi, akamoli u Lajkovac. Tako je Vučić opservirao novosadsku, a Vulin Lajkovačku prugu i, sudeći po izveštajima režimskih tabloida - ineče poznatih po prilježnom praćenju kulturnih događaja i negovanju lepe reči - na pomenutoj komemoraciji je jedino on govorio.E, sad, o čemu se ovde radi? Ako ćemo biranim rečima i sa osećajem mere pri tumačenju, radi se o pobrkanim lončićima i stvarima izvrnutim naglavačke. Ako ćemo bez ustezanja i prostim rečima - ludilo, brate, koje, inherentno svojoj specifičnoj logici, podrazumeva odsustvo i onog minimalnog osećaja spram toga šta je, gde, kako ( i ko) primereno raditi. Da nije tako, bilo bi logično da se na komemoraciju u Lajkovac delegira, ako ne baš ministarka kulture a ono neko drugi iz tog popečiteljstva ili, pak, savetnik za kulturu Predsednika ( šta li taj svat uopšte radi, živo me zanima), a gabarite brze pruge bi, valjda, trebalo da isprobava ministar saobraćajni ili direktor železnica. Ovako su se i Vučić i pripadajući mu Vulin našli na pogrešnim, da ne kažemo, slepim kolosecima, ali samouvereni i stručni kao da su čitavu prethodnu karijeru radili kao profesor komparativne književnosti (Vulin) ili vozovođa na japanskim prugama (Vučić).Ajde da ovog veselog "mašinovođu" Vučića donekle i razumemo – čovek je opsednut putevima i prugama (malo fali da nas ubedi kako pre njega nisu postojali ni asfalt ni šine), ali poslati ministra panduracije na komemoraciju jednom književniku nije samo puko nerazumevanje stvari i relacija izvan političke kaljuge u kojoj se ti tipovi, sve uživajući i podvriskujući, valjaju. To je neprimerena vrsta bezobrazluka i očitog nipodaštavanja jednog paralelnog sveta u kojem vladaju neka druga pravila, svetonazori i koji podrazumeva neki drugačiji govor i drugačije govornike. Ne sumnjam da su Markovićeva književna sabraća u godinama iz kojih se naziru večna lovišta - gledajući kako se od njihovog kolege oprašta "pendrek efendija" - sa užasom zamišljali sopstveni odar nad kojim metanišu, primera radi, neki Toma Mona ili Ana Brnabić. Da sam, kojim slučajem na njihovom mestu, promptno bih pisao zaveštanje u kojem bi mi prva poslednja želja bila molba da se smrt, ako je ikako moguće, sakrije dok me ne zatrpaju kako bi se izbegli ovakvi i slični "poštovaoci imena i dela".Ležiš ti tako, pomiren sa svetom i sa sobom, a onda se pojavi, recimo, književni teoretičar Bata Gašić i započne govor: "Kao neko ko je dugi niz godina prilježno pratio našeg velikog pisca..." Horor, šta reći!BONUS VIDEO Ranko Pivljanin i Radomir Lazović, o protestima i prekidu ugovora sa Rio Tintom i izborima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rankopivljaniniradomirlazovioprotestimaiprekiduugovorasariotintomiizborima-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3012866"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram