0
Predsednik. Čovek svih građana. Za sve građane. To u Srbiji nije slučaj i sa ovom vlašću deluje kao naučna fantastika. Ovde je na vlasti predsednik samo „njegovih“ građana. Onih koji glasaju za njega bilo zato što politiku podržavaju ili zato što su ucenjeni poslom u javnom preduzeću.
Takav predsednik našao je za shodno da iznosi lične podatke profesora Pravnog fakulteta Miodraga Jovanovića, ali da bi ga provukao kroz blato izneo je frizirane podatke i da bi stvar učinio uverljivijom sve je začinio svojom interpretacijom stihova benda u kojem je Jovanović svirao. Reagovao je lično taj predsednik samo nekih građana. Nisu iskorišćena njegova propagandna oružja tabloidi i televizije sa nacionalnim frekvencijama.
Odlučio se za lični pristup, jer očigledno svaku kritiku shvata lično ne uspevajući da odvoji funkciju od sebe. Lično napadaju i njegovi poslanici u Skupštini. Glumce, opozicione poslanike, bilo koga ko dugačije misli.
Međutim, jedna stvar koja je sve promenila su protesti. Ljudi su izlazili na ulice i shvatili da nisu sami. Da im je to samo tako predstavljala mašinerija predsednika. Zabrinuti za život u sistemu koji vode ljudi koji misle da ni za šta nisu odgovorni, ali jesu privilegovani, ustali su nakon tragedija u školi na Vračaru i u Mladenovcu. Taj vapaj za odgovornošću užasnuo je predsednika samo nekih građana. Jer on se pita za sve – od nameštenja u mesnoj zajednici do fotelja u Nemanjinoj 11. Zato ne da Gašića i Vulina, jer bi priznao da odgovornost postoji. A onda bi se postavilo pitanje njegove odgovornosti.
PROČITAJTE JOŠ
Slučaj profesora Jovanovića dokazuje da sistema nema. Da ga ima, predsednik ne bi dobio te podatke. Poreska uprava ili druga institucija bi na zahtev predsednika odgovorila zahtevom da objasni zbog čega su mu ti podaci potrebni. Da im je rekao da mu trebaju zbog nastupa na televiziji Hepi, ozbiljna institucija bi to odbila.
Ali hajde da pretpostavimo da je neki simpatizer predsednika odlučio da mu pomogne. Nećemo sad pričati o tome da je Marić mogao da ga zaustavi kada je podatke iznosio, pogotovo što se ispostavilo da je predsednik sve spinovao. Jer Marić to ne radi. Ali nakog obraćanja predsednika je mogao da odgovara za pokušaj iznošenja ličnih podataka pojedinca koje je on malo „prilagodio“. Na to je mogao da reaguje poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, mogao je to da uradi zaštitnik građana, a mogao je i neki tužilac. Jer, reč je o kršenju zakona, za koje je predviđena krivična odgovornost. Niko to nije učinio. Umesto toga, Jovanovićevi studenti pišu peticiju u odbranu profesora. Studenti koji su naučili da lako prepoznaju kako sve predsednik krši Ustav, pa je profesor počeo da im zadaje teži zadatak da prepoznaju kako je prekršio Ustav u poslednjih deset dana.
I oni kao i profesor znaju da vladavine prava nema, da sistema nema. Zna to i „najbolji student Pravnog fakulteta“. Ali profesor svoje studente uči kako bi trebalo da bude. To boli predsednika samo nekih građana. I protiv toga se bori iz petnih žila. I sve lošije mu ide. Toliko loše da nastupi njegovih stranačkih profesionalnih „vređača“ gube smisao, a njegovi nastupi ga spuštaju sve niže iako je delovalo da niže ne može. Skupština deluje smešno, opozicija u njoj pribrano i borbeno, a on u očaju. Nudi izbore, a ne razume da ljudi traže odgovornost, nakon toga se može ići na izbore.
A on to ne bi.
Dokle god smo zemlja u kojoj se na kršenje zakona i Ustava odgovara podsmehom, taman toliko ćemo biti daleko od uređene zemlje koja ima sistem u kojem svi imaju ista prava. Jer ključ sistema je odgovornost, a vlast već više od decenije odbija da je prihvati. Prihvatila je privilegije. Problem je što su ljudi počeli da se bude i traže ista prava za sve. Stidljivo i sporadično, to se dešava i u pravosuđu. Ali kao i na vežbama profesora Jovanovića, vreme je za pokaznu vežbu onih koji štite ličnost svakog građanina.
BONUS VIDEO Nikola Jovanović: REM je spreman na kompromise, ali samo sa vladajućom strankom