Upad policije u prostorije kompanije „D Express“, koja pripada „Junajted grupi“, bez sudskog naloga, a koji je trajao pet sati, deluje kao da je režim odustao od daljih dokazivanja da se promenio i vratio se u potpunosti na podešavanja iz devedesetih, kada je imao kontrolu nad medijima i zloupotrebljavao sve institucije.
Taj naprednjački reset očigledan je u situaciji kada je preduzeće „Pošta Srbije“ u štrajku zbog radnika na ivici egzistencije. To ne može da se sakrije. Ali spin doktori vlasti odlučili su da ugase požar tako što će ga zameniti drugim požarom. Nesposobnost upravljanja ovim preduzećem od Krkobabića do Đorđevića, pokušali su da prikriju teorijom zavere, po kojoj je za sve kriva firma koja posluje u okviru „Junajted medije“. To što kompanija nije povezana sa štrajkom radnika „Pošte Srbije“ ih ne zanima mogo.
Prvo su spin propustili kroz svoje prorežimske mašine za blaćenje. Procenili su da mora da se stvar dodatno zategne pa se uključio i Vladimir Đukanović. Ni to nije bilo dovoljno, pa su poslati pripadnici Uprave kriminalističke policije i Poreske policije. Proveli su u firmi sedam sati, nisu ostavili nijedan dokument o tome zašto su tu bili.
Činjenica je da Vučić i ekipa više ne drže konce u rukama. Traže predah od štrajkova radnika „Pošte“, poljoprivrednika, lekara. Shvatajući da ni njihov blatomat ne može da izbaci željenu količinu mulja koji bi sve pokrio, okrenuli su se mnogo opasnijoj opciji – zloupotrebi institucija.
Bez naloga, pisanog dokaza o osnovu zbog čega se „akcija“ sprovodi. A sprovodi se zbog uterivanja straha radnicima i jalovog opravdanja da je za sve kriva „Junajted grupa“.
To što se AV blatomat pokvario je jedna stvar, ali spremnost da se institucije zloupotrebljavaju govori o panici u redovima naprednjaka.
U rečenicu „sistem funkcioniše“, koju su neprestano ponavljali na medijima sa nacionalnom frekvencijom od ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, preko incidenata u Banjskoj, pa do štrajkova radnika i incidenta u Bavaništu, više niko ne veruje.
Sistem ne radi. Jedina funkcija mu je da omogući opstanak klike oko Aleksandra Vučića, kojoj je on jasno stavio do znanja da ih neće biti ako njega ne bude, a on ne želi da deli vlast.
Grozničavo tražeći izgovore zloupotrebljavaju policiju, pravosuđe. Traže podanike spremne na sve iako svakim danom i taj aparat otkazuje poslušnost. Jer vidljiva je panika, a oko sebe čuju sve više ljudi koji nisu spremni da ćute i nisu spremni da uzmiču pred ucenama i pritiscima.
To što im blatomat više ne daje nikakve efekte je dobra vest, zlopotreba institucija nije.
Znači da je vlastima dogorelo do nokata i okreću se nasilju kao jedinom rešenju. Protesti govore o stanju, korišćenje sile samo o nesposobnosti Vučića i Vlade kojom upravlja.
Poslednji postupci ove ekipe govore da više ne mogu da upravljaju državom. To vide čak i oni koje naprednjaci besomučno vodaju sa mitinga na miting, pa se zato kasnije izvinjavaju sugrađanima i kunu da više nisu uz SNS.
Vlast je ušla u otvoreni obračun sa neistomišljencima, po cenu da to svima bude vidljivo.
Naličje te odluke je da ljudi neće da ćute, jer im je jasno da sutra oni mogu da budu disciplinovani „posetama“ funkcinera ili pripadnika MUP, ali i da to neće ućutkati medije koji kritikuju vlast.
Vlast se diči noćnim upadima. U Savamalu, u Bavanište. Nije isključeno da predsednik pošalje i u ovom slučaju pošalje poruku da bi sve to radio po danu.
Nema potrebe. Upadom policije bez naloga u preduzeće autokratski karakter ove vlasti je postao jasan ko dan.
Odgovori tipa „pa šta“ zbog pada rejtinga ne pale, niti su ikada.
Sve manje su uvereni da mogu da gaze sve, jer su većina. Vidi se da ni sami nisu sigurni kolika je ta većina i da li je uopšte ima.