Piše Nikola M. Jovanović: Vučićeva budžetska ucena penzionera

Izuzetno vređa način na koji se ove vlasti odnose prema našim najstarijima. Za vreme vanrednog stanja zbog korone nipodaštavali su ih i tretirali kao da nisu ljudska, razumna bića, terajući ih da u redovima po mrkloj noći idu u prodavnice. Ograničavali su im kretanje pod plaštom brige za penzionere, a zapravo su im uskaraćivali pravo na njihove rutine koje ih drže u životu.To je samo vrh ledenog brega. Suštinski ova vlast i sadašnji predsednik nisu pitali penzionere kada su im uzimali novac, da bi, prema njihovim tvrdnjama, krpili rupe u budžetu, a mnogo bliže istini je da bi pokrivali ili neznanje ili pomahnitalu korupciju u najvišim organima vlasti.Najave povećanja od pet odsto, a od janara još skoro 15 odsto, samo su zamazivanje očiju u zemlji u kojoj cene i inflacija skaču, a jednokratna pomoć ispari poput Vučićevih obećanja. Činjenica da ih Vučić nije pitao kada je uzimao od njihovih penzija govori o kakvoj vlasti se radi. Podseća na one vlasti koje su prigrlile nacionalizam i populizam kao taktiku i dovele do ratova, sankcija i inflacije.Za razliku od vlasti devedesetih, koje su radnike u javnim preduzećima ponekad izvodili na mitinge, podrška skupovima naprednjaka postala je radna obaveza.Ucena penzionera, ljudi koji rade za minimalac ili primaju socijalnu pomoć, ispod svakog je civilizacijskog nivoa. Ucena je kada treba da dobiju novac, ali zauzvrat moraju da daju podršku.Ništa oni ne moraju. A pogotovo ne moraju da trpe neku vrstu modernog lapota.Poverenje i poštovanje najstarijih se ne stiče pismima, već uvažavanjem njihovih prava. A njihova prava na pristojnu penziju nosioci ove vlasti gazili su devedesetih, a gaze ih i danas verujući da im se može i da ih ništa ne sprečava u tome, jer su većina.Verujem da kad god im stigne neko takvo pismo, ono završi u đubretu. Pomoć uzimaju, jer su zaslužili mnogo više, a svesni su da im to niko neće dati.Uvredljiva je i Vučićeva poruka u kojoj im skreće pažnju koga bi trebalo da biraju.Penzionere, kao i u obraćanjima za vreme korone, predsednik ovim pismom tretira kao nekog ko nije u stanju da sam zaključuje. Predsednik se zahvaljuje i što penzioneri nisu okretali glavu, a prećutkuje da ih nije ni pitao kada im je uzimao penzije. Ova vlast ne pita, samo uzima.Naravno, iz njegovog ugla sve je „najveće u istoriji Srbije“, sem veza kriminala i vlasti i sve većeg broja kontroverznih biznismena. Građani koji su završili svoj radni vek samo žele da ih ostave na miru da provedu dane sa svojim porodicama i potomcima.Kada je reč o redovnim i sigurnim penzijama, posle vlasti socijalista i radikala iz devedesetih, penzije su kasnile toliko da je to bio jedan od najtežih i najurgentnijih zadataka kojim su vlasti posle 2000. morale da se bave.Najstarijima treba obezbediti da se na sledećim izborima slobodno izjasne, kao i ljudima u javnim preduzećima i na socijalnoj pomoći. Budžetska ucena, koja je najjače oružje SNS, mora da se spreči.Oni koji žele da dođu na vlast moraju najstarijima da garantuju dostojanstvo koje im predsednik koji im piše pisma uskraćuje svakog dana deo po deo. Istovremeno, koliko god to neobično zvučalo, moraće i mladima da garantuju predvidiv penzioni sistem, koji niko neće dirati. Penziona reforma je do sada za sve bila tabu tema, a zapravo je pitanje budućnosti građana i uspostavljanja pravne države koja bi trebalo da ih štiti.***